Muke s rečima

Obuzima me dvoumljenje. Ne znam da li da budem konstruktivan ili koristan član zajednice. Ne znam da li da rekonstruišem ili popravim svoj rad. Kad pomislim da sve dovedem u sklad ili uravnotežim, nametne mi se rebalans.Ta zbunjenost me uvek parališe. Sad razumem srpsku vladu – i ona ima iste probleme. Sudeći prema jeziku koji koristi, jasno mi je zašto je stalno u problemima ili tapka u mestu. Nikako da progovori srpski. I ona se dvoumi. Naročito pojedini ministri i njihova ministarstva. Ali zato sami sebe uspešno ocenjuju – svi su odlično radili u svojim resorima i ništa ne bi menjali.

Nikako da prepravimo vladu i sve okrenemo u korist naroda već rekonstruišemoli rekonstruišemo evo već mesecima. To vam je vazda otvoren posao kao kod putara. I oni neprekidno krpe, izvinite rekonstruišu rupe, prepravljaju podloge, a putevi rupa do rupe.

Vlast neće da prizna da u državnoj kasi nema dovoljno para, da uskladi proizvodnju i potrošnju, nego pravi rebalans – i po nekolika puta godišnje. Znate, tolika su ulaganja u našu privredu i kulturu da se ne zna koliko novca treba za godinu dana. Sve plan do plana, izvinite projekat do projekta, jedan drugi sustiže. A kad treba potrošiti već odobreni nam novac, stranci kažu – ne može, nemamo projekte, čak i kazne plaćamo zbog toga. I niko za to nije odgovoran.

Pred izbore svi lepo govore srpski da je divota slušati ih, naročito kad je reč o obećanjima. Milina jedna. Prosto ne veruješ da živiš u takvoj državi. Valjda će građani sve razumeti i na sledećim izborima – valjano oceniti svačiji rad.

Kad pomislim da je vlast jasna u porukama, izvinite transparentna, poručuje nam da je dobila tajming pregovaračkog procesa za pristupanje EU, odnosno skrining za svako poglavlje. Valjda svako pregledano i pretreseno? Pa ti sad budi pametan. Da li me razumete? Taman sam se navikao na implementaciju, znate ono sprovođenje, primenu dogovorenog, i monitoring, kontrolu istog, kad – nastavlja se anglosrpski. Često ne znam da li se naši vlastodršci obraćaju svom narodu ili engleskom. Ili i jednom i drugom.

A možda je to osmišljena politika? Mi smo mala zemlja, sa malo podanika i slabim kapitalom. Bilo bi dobro da privučemo i one kojima je engleski maternji. Nije ni loše to što nas zasipaju tolikim anglicizmima, naučićemo koju stranu reč više i privući strance da glasaju za naše političare. Zamislite: pedeset miliona glasača na našim izborima!?

Taman sam se pre neki dan namestio u fotelju i usredsredio na TV vesti, kad visoki vladin činovnik saopšti da smo mi sada fokusirani na pregovore s EU…

Ni sudovi nam više ne sude okrivljenima već procesuiraju. Što se zdravstva tiče, i tu je latinskog sve manje. I lekari nam poput političara vrše skrininge umesto zaštitnih, preventivnih pregleda, vrše transplantacije umesto da presađuju, organizuju donore umesto davaoce i darodavce. Donorska kartica – kako to gordo zvuči bez obzira na to što je odziv na takve akcije slab i što većina naroda ne zna o čemu je reč.

Tako mu i treba kad se ne edukuje.