Екмек из Сићевачке клисуре

Ниш – Дуж магистралних саобраћајница у околини Ниша и на целом југоистоку Србије доскора је било на десетине мотела, ресторана и кафана. Највише их је било на делу међународног пута од Ниша према српско-бугарској граници, у Сићевачкој клисури, за одмор путника, посебно Турака. У међувремену, многи су затворени. Најпознатији је био мотел „Наис“ поред Ниша, главно стециште транзитних путника. И многи приватни угоститељи од улаза у Сићевачку клисуру до Пирота и Димитровграда затворили су своје објекте. А оно мало што их је остало добило је у овој туристичкој сезони праву конкуренцију – ресторане и кафане дуж ове магистрале почели су да отварају турски држављани.

Од Просека, села и викенд-насеља Нишлија, на самом улазу у Сићевачку клисуру до Беле Паланке су три нова ресторана, које држе Турци. Сазнавши да су двојица његових сународника започели угоститељски посао у нашој земљи, и Хусеин Карахан је дошао у Србију. Стигао је из Газиантепа на турско-сиријској граници.

– Супруга и ја водимо посао у објекту који смо узели у закуп. Завршио сам највише турске кулинарске школе, већ сам радио у неколико сличних ресторана у Газиантепу и ево ме сада овде. Проценио сам да током целе године, посебно у летњим месецима у Србији може да се направи одличан посао, и нисам се покајао – рекао нам је Хусеин. – Велико је ово паркиралиште на излазу из Сићевачке клисуре на којем је поред нашег ресторана и ауто-сервис. Свраћају и возачи шлепера и путничких аутомобила, ресторан је увек пун гостију за које припремамо специјалитете: роштиљ-каиш – неколико врста меса на сабљи, лахмаџин пиде, јело од теста слично италијанској пици, турски тзв. адања ћевап и друга турска јела, традиционалне салате и, наравно, слаткише. Из Турске смо довезли фуруне које за загревање користе дрва и у којима печемо хлеб екмек. У њима се пеку и јагњетина, телетина и јунетина. На специфичан начин припремамо специјалитете од меса у маринади, и пилетину, која се највише тражи – прича супруга Асима, док Хусеин  припрема тесто за лахмаџин пиде.

Асима и Хасан су изнајмили стан у Белој Паланци, али ретко тамо одлазе. Раде, кажу нам 24 часа дневно, тако да сада у сезони скоро да и немају времена за одмор.

Даље, према Белој Паланци, Пироту и српско-бугарској граници су и ресторани „Турски парк“ и „Анадолија“. Као и „Карахан“, одлично послују. На паркингу код „Анадолије“ турски држављанин Исмет Караоглу, возач великог камиона прича: – Путујем често на запад Европе и овде обавезно свраћам. Кренуо сам за Хамбург, на север Немачке. Јагњетина је „прсте да полижеш“, „чобан салата“ је као мелем за стомак, а баклаве и други слаткиши као да сам у Турској.

У време када не ради „Наис“, када одавно нема кафане „Џерима“, Турци скоро да и немају где да сврате код Ниша. Ресторани „Шериф“, „Мали викенд“, „Ћале магистрале“ и слични, који деценијама постоје и одолевају, сада се боре са конкуренцијом из Турске. Али, не противе се доласку турских угоститеља, важно је, кажу, да се путници поново, као некада, заустављају испред њихових кафана и ресторана. Јер, и они имају шта да понуде сваком госту.