Од заблуде до заблуде

Прво је објављена вест да осим што примају пензије, 30.000 пензионера у Србији негде и раде као легално запослени. Затим је наведено да један број лекара (неколико хиљада?) ради на два места, док око 2.100 њихових младих колега чекају први посао. Процењује се и да неколико стотина професора универзитета ради на два-три факултета. Истовремено је нашим младим лекарима и другом медицинском особљу упућен позив из Немачке да дођу да раде у тој земљи и тако се придруже хиљадама других младих који су отишли из Србије.

Због свега овога питали смо саговорнике ,,Политике” да ли у нашој земљи део запослених узима посао незапосленима. Јер, на местима где они као пензионери или као ,,допунски запослени” раде, можда би се могли запослити млади. Стручњаци су нас, међутим, упозорили да не можемо тек тако да се играмо бројевима, јер на местима на којима ради 30.000 пензионера, неће радити млади незапослени – углавном образовани. Наиме, пензионери већином раде као чувари објеката и на сличним пословима. Слично је с лекарима који раде у две ординације и с професорима универзитета у два-три кабинета. Млади лекари и асистенти на факултетима не могу одмах заменити искусне стручњаке и професоре, а без ангажовања ових старијих, многе (приватне) установе данас не би ни радиле. Према томе, проблем незапослености младих се не може решити кроз међугенерацијску прерасподелу постојеће масе рада него укупним бржим развојем привреде који би омогућио да у Србији раде и старије и млађе генерације истовремено. Или како је то објаснио један професор, за бољи социјални положај једне породице није решење у томе да оцу дамо отказ да би на његово место запослили сина него да обојица раде.

Али баш у време док је ,,Политика” објављивала ове прилоге, у јавности је обнародована вест о хапшењу неких лекара оптужених да су злоупотребом права на допунски рад оштетили државу за 2,1 милион евра. Затим је, какве ли случајности, објављено и то да један државни функционер у пензији укупно прима око 250.000 динара месечно, што кроз пензију, што кроз плату и некакве додатке.

Опет су нас стручњаци враћали у зону реалности објашњењем да проблем незапослених младих неће решити судски процеси против неколико лекара који су се огрешили о закон, нити би укидање права на високу плату и пензију малом броју ,,активних пензионера” отворило простор за запошљавање њихових унука. Јер, далеко највећи број пензионера има више него скромне пензије, а они међу њима који данас раде на пословима су који њиховим школованим унуцима нису занимљиви.

Решење је зато у томе да у земљи Србији раде и пензионери и њихови унуци, а не да унуци замењују пензионере – гласи ова поједностављена формула, али је проблем у томе што та формула овде никако да буде примењена. С тим што се она не односи на хемијска једињења него на – људе. Па као што је заблуда у томе да је простом међугенерацијском прерасподелом постојеће масе рада могуће запослити младе, још теже је, наравно, поверовати у то да омладина може зауставити време и одложити своје старење чекајући боље дане, када ће и за њих (и за њихове очеве) овде бити посла. Зато ће они у Србији или остарити незапослени, без својих породица, или ће отићи у неку другу земљу. И у једном и у другом случају Србија је узалуд улагала у њихово школовање, уз крајњи исход ових процеса – депопулацију, старење становништва, стагнацију у развоју. А државне установе које се уместо заустављањем ових процеса баве намиривањем интереса појединих еснафа, професија и лобија свакако да нису дорасле проблемима пред којима се друштво налази.

Од сутра нова серија: Да ли свет може да се заштити од свевидећег информатичког ока