Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Прелаз зараста у коров

Прелаз зараста у коров
На прелазу Хоргош мање камиона (Фото Бета)

Хоргош – У последњих годину дана Хоргош, наш најфреквентнији гранични прелаз за теретни саобраћај према Мађарској, прешло је 10.000 камиона мање него у претходном периоду.Према евиденцији царине 22. маја прошле године кроз "капију" на Хоргошу прошло је 41.197 камиона, а истог датума ове 31.165 друмских крстарица, рекао је саговорник "Политике" из Управе царина који је желео да остане анониман.

У овом периоду на Келебији, другом граничном прелазу ка Мађарскоји Европској унији, такође бележе смањење транзитног и теретног саобраћаја за око две хиљаде возила. Главни разлог због којег нас теретни друмски саобраћај све више заобилази јесу високи трошкови у нашој земљи, каже саговорник наш саговорник. Тако он изводи рачуницу по којој теретни камион из Грчке или Бугарске када дође на нашу границу треба да плати инспекцијски преглед, а ако га задеси ноћна смена то кошта 150 евра, излазак на терминал плаћа се око 40 евра. Ако нема ЦЕ мултилатерални сертификат још додатних 45 до 50 евра, задржавања на паркингу на граници, што се иначе ни у једној земљи не наплаћује за странце, кошта 3.000 динара, плус путарина од Хоргоша до Прешева од 158 евра.

Све заједно, страног превозника један пролазак кроз нашу земљу кошта 400 евра, а уколико тура иде ка северу и назад, то је трошак који озбиљно утиче на зараду. Због тога се теретни саобраћај између северне и југозападне Европе све више усмерава према Румунији и Бугарској, које су, иако још нису изградиле путну инфраструктуру, за друмске превознике јефтиније. Будући да су ове земље од почетка године чланице Европске уније, те да се са једним документом прелазе све границе, до крајњег одредишта се стиже знатно брже. Међутим, условима на нашој граници нису незадовољни само странци, већ и домаћи превозници, јер када главна артерија кроз коју се у Србију улива теретни саобраћај бележи минусни салдо, онда се последице тог смањења капиларно шире до свих који су повезани са границом и теретним саобраћајем. Тако је недавно формирано удружење које окупља двадесетак пограничних шпедитера из целе Србије упутило писмо влади и Дирекцији за имовину да се преиспитају високе цене закупа пословног простора на граници. Укупно 14 шпедиција на граници плаћа месечно буџету Србије 75.000 евра, као да се ради о ексклузивном пословном простору, иако он то није, кажу у Удружењу.

Наиме, гранични прелаз на Хоргошу готово да зараста у коров, јер држава, преко својих институција, од почетка године, никога није задужила да одржава зелене површине на граници. Такође није продужила ни привремени уговор са кањишким предузећем "Комуналац" за одржавање чистоће и одношење смећа, нити нашла новог ко ће да брине о чистоћи. Ова мала локална фирма, иако на то није обавезна, наставила је, да чисти спољашњи простор на граници и односи смеће. Јер, како каже Золтан Кањо, директор "Комуналца", било је срамота да током ускршњих празника прелаз остане затрпан смећем. Они и даље чисте границу, а из Дирекције су недавно позвали Кањоа да донесе понуду за даље одржавање границе.

– Заменик директора Дирекције Драган Ивковић саслушао је наше проблеме, али нам је рекао да ни Дирекција није добила сагласност да управља граничним прелазом на Хоргошу, а такође нема ни новца за плаћање наших трошкова – каже Кањо, директор фирме којој држава дугује по милион динара месечно.

Гранични прелаз на Хоргошу је, након неколико одлагања, коначно отворен крајем јула прошле године, а реч је о нашем најмодернијем објекту на граници који је изградила Европска унија улагањем 10 милиона евра. И поред тога, све службе које раде на овом прелазу имају много примедаба на услове у којима раде.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.