Борба за сваки атом снаге Јованке Броз

У дневном саопштењу о здравственом стању Јованке Броз, конзилијум лекара који брине о њој, јуче је, после четири дана интензивног лечења у Ургентном центру у Београду, наговестио да је дошло до благог побољшања. Ипак, изричитог закључка да је пребродила кризу и да се налази ван животне опасности још нема, јер лекари су опрезни, имајући у виду да се Јованка ближи деведесетом рођендану.

Погоршање здравља Титове удовице и њено збрињавање у Ургентном центру отворило је многе теме, од оних лаичких да је „лекари неће пустити да умре”, јер је важна личност, до оних стручних које се односе на то колике су реалне шансе за излечење у позним годинама.

Да удовица бившег председника СФРЈ и после година изолације и живота у оронулој кући није заборављена на просторима бивше Југославије, па и шире, сведочи и начин извештавања о њеном лечењу. Како онај медијски, а за њу влада изузетно интересовање редакција из региона – један портал из БиХ прексиноћ је чак објавио лажну вест да је умрла, тако и онај стручни – званични начин информисања јавности.

Као и у случају њеног супруга Јосипа Броза Тита, за кога је конзилијум најпознатијих лекара, окупљен у тадашњем најбољем клиничком центру у Љубљани, током првих месеци 1980. године издавао дневни билтен о здравственом стању, и о здрављу Јованке Броз Клинички центар Србије издаје саопштења сваког јутра. Наравно, атмосфера у тадашњој Југославији уочи Титове смрти не може се поредити са кризом кроз коју сада пролази његова супруга. Тада је ритам живота и рада целе државе зависио од дневних билтена о здрављу Броза, грађани су буквално петком чекали да чују то саопштење да би знали како да планирају викенд.

Ипак, да Јованка Броз и данас има статус веома важног пацијента говори, како је за „Политику” рекао један од лекара, „борба за сваки атом њене снаге”. Колика је уопште моћ лекара да у тако позној старости некоме помогну, када срце и мозак попуштају под теретом година, али се ипак не предају?

– Старост није болест, већ нормално раздобље које има своје физиолошке одлике. Деведесете су доба позне старости, али људи су различити, неко остаје виталан, неко не може без туђе помоћи. Наравно да шансе да доживи дубоку старост много више има онај који прихвата савете лекара и пристаје на савремену терапију. Апсолутно је могуће деведесете године живота дочекати без шећерне болести, инфаркта или шлога. Има људи који имају 102 године и бистар ум, као што бистар ум сада има и госпођа Јованка – каже др Душан Јовановић, помоћник директора Ургентног центра и начелник интензивне неге Шок Б, додајући да им је свима част што лече Јованку Броз.

Др Јовановић, међутим, каже како моћ лекара да некога, условно речено, „држе у животу” постоји до одређене границе, али она није тако јасно видљива.

– У медицини два и два нису увек четири. За пацијента који има тешку операцију и добије сепсу, очекујемо лош завршетак, а он преживи. Ипак, у позним годинама је важно потпомогнути све метаболичке процесе, јер срце је истрошено, плућа раде другачије, крвни судови су другог квалитета и треба ефикасним лековима помоћи таквом организму – каже др Јовановић.

Геријатар професор др Младен Давидовић каже како су људи који пређу 80. годину на одређен начин привилеговани, углавном припадају женском полу (у 90 одсто случајева) и да између њих постоје велике разлике.

– Незахвално је тумачити случај госпође Броз, али као читалац сам сазнао да је она била дехидрирана, што је нажалост врло чест случај са старим особама, јер оне жеђ осећају у мањој мери и тај недостатак воде је опасан по њихов организам, нарочито када су спољашње температуре врло високе. Јасно је да она није желела да иде у болницу, што је чест случај код старих особа – каже др Давидовић.

Он цитира свог учитеља професора Петра Королију, који је често говорио да је особа која „прође две секире”, то јест 77. годину, привилегована.

Одговор на питање да ли лекари желе посебно да се докажу, баш када лече важне пацијенте, одговор је теже добити. Примера таквих ангажовања лекара широм света је много – бивши израелски премијер Аријел Шарон (85) налази се у коми већ седам година, док бивши председник Јужноафричке Републике Нелсон Мендела (96) „лебди” на граници између живота и смрти. Дугогодишњи Титов лекар професор др Предраг Лалевић открио је да су му приговарали да је мртвог човека држао на респиратору, а он је објаснио да је мозак био жив, а то је медицински разлог који му није дозвољавао да искључи респиратор.

---------------------------------------------------

Лекари поносни на лечење познатих

Др Давидовић признаје да би био неискрен када не би признао да сваког лекера испуњава осећање поноса када лечи познате личности. „У референцама једног лекара велики је плус када могу да кажу да је његов пацијент, на пример, био Нелсон Мендела, и да је баш он успео да га извуче из критичне ситуације. Неукусно би било да помињем неке своје угледне пацијенте, али ја сам исто био срећан и поносан када бих успео да их извучем из кризе”, каже др Давидовић.