Сирмијумски мученици и Милански едикт

Сремска Митровица – Завршна свечаност поводом обележавања 1.700 година Миланског едикта и страдања ранохришћанских мученика у царском граду Сирмијуму одржана је јуче. Након свечане литургије на градском тргу, коју је служио његова светост патријарх Иринеј са јерејима, одржана је литија кроз центар града до Царске палате Сирмијум, Градске куће и Базилике Светог Димитрија.

После свечане литургије и поздравних речи градоначелника Сремске Митровице Бранислава Недимовића, окупљеним грађанима обратио се патријарх Иринеј кратком беседом у којој је нагласио значај Миланског едикта и улоге цара Константина и, између осталог, рекао:

– Ова година је прилика да сагледамо колико је хришћанство заслужно за преображај који је учинило у незнабожачком и идолопоклоничком античком свету. Зато је овај јубилеј велики дар који нам Бог дарује, јер је Милански едикт догађај који је својим значајем обележио историју човечанства. У сећању на Светог Константина Великог и његову мајку Свету царицу Јелену незаобилазно је и сећање на Сирмијум, који је био бедем хришћанства и који је положио прве жртве у име хришћанства.

У оквиру обележавања овог великог хришћанског празника, у Сремској Митровици је у суботу увече у Музеју Срема отворена и изложба „Хришћанство у Сирмијуму – Миланске едикт 313 – 2013”, која документима и историјским фрагментима откривеним у Сирмијуму подсећа на сирмијумске мученике, првог епископа сирмијумског Иринеја, који је убијен под налогу Диоклецијана, његовог ђакона Димитрија, Свету Анастазију и многе друге, међу којима су и четири клесара из Лежимира, који су живи затворени у оловне ковчеге и бачени у Саву.

Десет година после погрома хришћана у Сирмијуму цар Константин и његов савладар и противник Лициније доносе у Милану едикт у коме кажу да „дозволимо у исто време и хришћанима и свима другима слободу да у побожности следе религију коју желе, тако да све оно што на небу постоји буде благонаклоно према нама и свима онима који су под нашом влашћу”.

Ј. Слатинац