Протоколи „Заставиних” пролетера

Крагујевац – Крајем прошле седмице, градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић примио је представнике бивших радника „Заставе“, који су 2010. проглашени технолошким вишком и остали без ангажмана у „Фијату“. У име својих колега, који су пре три године, после бурних протеста завршили на „бироу рада“, да би сада од градоначелника Стевановића још једном затражили да „посредује“ у решавању њихових проблема.

„Не тражимо паре, тражимо посао“, упорно су понављали пред окупљеним новинарима, а градоначелник је, по ко зна који пут, обећао да ће им помоћи. Уз ограду да не може да учини много, осим да још једном позове надлежне у републичкој власти и поново их пита да ли нешто могу да учине за бивше раднике „Заставе“ који су, после две године „плаћеног боравка“ на „бироу рада“, остали без икаквих примања.

У разговору је још једном поменут некакав рециклажни центар моторних возила, у коме би, ако влада издвоји новац за реализацију тог пројекта, могао да се запосли бар део од укупно 650 радника, који и данас, три године откако су проглашени вишком, верују да „држава мора да им помогне“. Тим пре што, како су навели, није испоштован „Протокол и анекс“ у којем је, наводно, наведено да ниједан радник „Заставе“, ма шта се десило, неће бити остављен „на цедилу“.

Шта су обећавали политичари...

Осим „Протокола и анекса“, који је парафиран средином 2008, још пре званичног доласка „Фијата“ у Србију, постоји, кажу, и „Одлука владе“ из 2010, којом се, како тврде, свим радницима „Заставе“ које „Фијат“ не прихвати гарантује посао код неког од коопераната, страних произвођача аутоделова.

Тачно је да постоје и „Протокол и анекс“ и „Одлука владе“, али се у тим документима нигде децидирано не наводи да ће сви радници „Заставе“ безусловно добити посао. Наведено је само да ће држава, низом мера, подстицати „Фијат“ и кооперанте да ангажују раднике „Заставе“, или њихову децу, те да ће сви они имати приоритет приликом запошљавања.

Томе у прилог иду и изјаве Млађана Динкића и Небојше Ћирића, некадашњег министра финансија и државног секретара у том ресору, који су током велике побуне радника „Заставе“, децембра 2010, више пута поновили следеће реченице: „Ми никад нисмо рекли рекли да ће сви који су затечени у ’Застави’ добити посао у ’Фијату’“ и „Тим људима нико не може да гарантује посао“.

Додуше, у свим тим порукама, од којих су неке унете у „Протокол и анекс“, те „Одлуку владе“, било је и заваравајућих делова, тако дефинисаних да су многи радници и даље били убеђени у надмоћ државе над страним капиталом. Без обзира на чињеницу што је „Фијат“, преузимањем „Заставе“, посао већински власник заједничке компаније „Фијат аутомобили Србија“, са 67 одсто капитала у својим рукама.

...а шта синдикални лидери

У вишедневним протестима радника, у зиму 2010, током којих је била „окупирана“ и Скупштина града, посебну улогу су одиграли синдикални лидери крагујевачке фабрике аутомобила.

До 28. децембра те године, сви су били против предлога Министарства финансија и привреде да се радницима омогући одлазак из фабрике уз отпремнине од 300 евра по години стажа и двогодишњи боравак на „бироу рада“, уз месечну надокнаду од око 20.000 динара. „Тражимо посао а не отпремнине“, биле су речи председника синдиката Зорана Михајловића.

Дан касније, 29. децембра, у касним поподневним сатима, изненада је донета одлука да се прихвати све што је држава предложила. Михајловић је напрасно завршио у болници, а одлуку да се радници „слажу“ новинарима је саопштио његов заменик Зоран Марковић. Убрзо потом, Михајловић је „награђен“, пошто је у Београду постао високи функционер Самосталног синдиката, док је Марковић остао у Крагујевцу, да води синдикат у „Фијату“.

Почетком 2011, тачније петог јануара те године, технолошким вишком званично је проглашено 910 радника „Заставе“. Међу њима је било више десетина оних који су положили тестове. То, ипак, није било довољно да се запосле, иако им је пред почетак „испитног рока“ било јасно речено да ће резултати на тестовима бити пресудни када се буде доносила одлука ко ће прећи у „Фијат“, а ко остати без ангажмана у новој компанији.

„Тестови не значе ништа, гледамо само како да се на легалан начин ратосиљамо што већег броја старих радника.” Овако нам је разговор са једним од „Фијатових“ испитивача описао машински инжењер из „Заставе“, који је остао без посла иако је положио све тестове, после чега је био принуђен да отвори радњу за одржавање котлова на чврсто гориво и чишћење оџака. Његов колега, магистар машинства, који је радио у чувеном „Заставином” институту, завршио је као комунални полицајац.

Они припадају групи од око 250 „Заставиних“ пролетера који су се снашли сами, онако како им је држава препоручила. Остали, њих 650, формирали су „Удружење“ са идејом да се запосле у великом и модерном рециклажном центру моторних возила који није ни на видику нити има шансе да буде изграђен у скорој будућности.