Уподобљавање Београда

Владајућа коалиција, а пре свега Дачић и Вучић, договорили су рушење власти у Београду. Тај процес, карактеристичан за ову владу, назива се „уподобљавање“ локалних власти републичкој, то јест „прекомпоновање“. Београд се разликује од других општина и градова по броју становника, по буџету, по укупном друштвеном производу, по броју запослених, по инвестицијама. Локална власт најближа је грађанима и они најбоље знају ко је и шта је у њиховом интересу. Ако је демократски да се након републичких (парламентарних) избора, локална власт усклади са њом, хајде да укинемо локалне изборе, одржимо само парламентарне и онда „уподобимо“ власт у 150 општина и 24 града! То је начин да убијемо демократију под изговором демократије.

Кампања на изборима за Београд била је персонализована око два главна кандидата, Ђиласа и Вучића, и око два концепта вођења Београда. Приликом гласања, Београђани су имали у виду не само ко шта нуди већ и ко је како и шта урадио. Оцењивана је и коалиција ДС-СПС. Сада су Дачићу проблем критике Ђиласа на рачун републичке владе. У том случају потребно је или сменити све председнике општина и градоначелнике или да сви ућуте! Ако је резултат избора неважан, и смена је нелегитимна.

Када би судили само по изјавама политичара, до промене власти у Београду не би могло да дође. Партијски лидери владајуће коалиције запетљани су у сопственим противуречностима и недоследностима. Вучић је резултате избора прихватио џентлменски, признао је победу Ђиласа и рекао да ће поштовати вољу Београђана исказану на изборима.

СПС се све до уласка председника градске скупштине Антића у владу позивао на добре коалиционе односе и чврст договор око власти у Београду. ПУПС је отишао корак даље и говорио о „стратешком партнерству“ са ДС-ом. Најдаље је ишао Расим Љајић, који је девет посланика добио на листи ДС-а, а затим ушао у владу, обећавши да ће изаћи из републичке владе ако се руши власт у Београду! ДСС се понаша кооперативно према републичкој власти иако она највише убија њихову кључну политичку идеју. Коме се поверава вођење Београда у случају смене Ђиласа? На основу изборне воље Београђана, Вучић би могао бити једина алтернатива. Ако он не може и неће да води Београд, што је очигледно, поставља се питање да ли су трећеразредни политичари замена за Ђиласа. Или је решење неко са Јејла или неки „бели листић“? Вучић је разапет између притиска дела страначке клијентеле која још увек није намирена и недостатка кадрова, што је потврдила и реконструкција владе.

Када се томе додају сујете и иницијална каписла Ивице Дачића или можда Балше Божовића, није све тако рационално. Резултати у Београду су видљиви голим оком. Ако погледате мостове, булеваре, климатизоване градске аутобусе, школе, обданишта, социјална давања – бесплатне уџбенике... Мало која власт може да се похвали таквим резултатима, укључујући и ову владу. Београд се не осваја, Београд се не руши, за Београд је неопходно поверење Београђана. Ђилас га је задобио убедљиво, и то два пута. Ова влада као да има потребу да свакога дисциплинује, како у влади тако и у парламенту, у локалним самоуправама, медијима, све до појединаца који мисле другачије. После Ђиласа, питање гласи – ко је следећи?

У чему су се иницијатори рушења Ђиласа, можда, прерачунали? Да ли ће Ђилас након смене бити слабији или јачи? Овим чином, њему се може удахнути ветар у једра. Линија између власти и опозиције постаје јаснија и чистија.

Након свега, да ли има шансе да опстане власт у Београду? Тешко. Једноставно, Ђилас је дежурни кривац за све, и како рече један карикатуриста, чак и за хемијско оружје у Сирији. Остаје и утеха да од смене у скупштини, више боли када вас казне грађани. Ако дође до освете београдских губитника, Ђиласу не преостаје ништа друго него да што пре преболи Београд и да се, као председник стожерне опозиционе странке, баци на посао лидера опозиције како би поново победио. То неће бити ни лако, ни брзо. И Ђинђића су сменили са места градоначелника, а касније је постао премијер. Ову утакмицу, која би се могла назвати „битка за Београд“, или можда „битка за Србију“, ваљало би посматрати краткорочно и дугорочно. У случају сламања ПУПС-а и добацивања градске опозиције до 56 одборника, краткорочно, губитник је Ђилас, а добитници трећеразредни политичари владајуће коалиције и Дачић који даје све за функцију премијера. Дугорочно, добитник може бити Ђилас а губитници једино грађани Београда.