Избијање клина клином

Ако бисте направили малу анкету међу својим познаницима и запитали их шта знају о хомеопатији, већина би рекла да о њој зна врло мало или нимало, док би је остатак сврстао у сектор алтернативнe медицинe – ништа даље. За чудо, корисници хомеопатије у Европи као и у Србији, углавном су образовани људи, а међу њима су и врхунски интелектуалци.

За почетнике, хомеопатија је нека врста помоћнe медицинe настале крајем 18. века, чији лекови у себи немају никакву лековиту супстанцу, или, боље речено, то је лечење „састојцима“ који се не могу идентификовати прецизним хемијским анализама. Упркос томе, у богатијим земљама, нарочито у Енглеској и на северу Европе, постоје многе болнице за хомеопатију чије се лечење заснива на „интегративној медицини“. Такву медицину тешко је дефинисати јер је њена идеологија бизарна и ексцентрична, а теорија које се држи гласи: similiasimilibus curentur, тј. слично лечи себи слично, или, народски речено, клин се клином избија.

Хомеопатија се ослања на три „закона“: закон о сличности, закон о бесконачности и закон о снажном мућкању раствора.

Први закон говори да нешто што у вама изазива симптоме, те исте симптоме може и излечити, као на пример кофеин, који вас држи будним, лечиће вас од несанице. Или, ољуштени црни лук који вам тера сузе на очикао и јак назеб, од назеба ће вас излечити. Наравно, у овоме се види бесмислица.

Следећи је закон о бесконачности:што је супстанца у мањој концентрацији, то је делотворнија. На пример, арсендиоксид се раствара у 99 пута већој количини дестиловане воде или алкохола, како би се добио раствор 1 : 100. Потом, та количина добијеног раствора, поново се раствара у 99 пута већој количини воде илиалкохола, и тако даље, све док се процес не понови 30 пута. Раствор звани „30 Ц“ не садржи чак ниједан молекул активне супстанце!

Трећи закон говори да током енергичног мућкањаводе иактивне супстанце(будући лек) у води остаје отисак молекула те супстанце. Та мистериозна способност чувања отисака омогућава води меморисање молекуларне конфигурације и хемијских особина антитела, чак и онда кад та антитела више и не постоје. „Меморија воде“ – каква луда идеја!

Корисници хомеопатије одани су јој фанатично и никада је нису ставили под било какву сумњу, засновану на науци и здравом разуму, упркосњеној супротности многим физичким законима.И поред огромног напретка ортодоксне медицине,хомеопатија и даље живи и просперира на тржишту – још боље него пре двеста година.

Судећи по огласима у нашим штампаним и електронским медијима, лако се види да хомеопатски лекови имају значајан круг потрошача и у Србији. Међу њима су и бебе! Уосталом, у Београду нећете наћи апотеку која не држи хомеопатске лекове, углавном увезене из Немачке. У САД, хомеопатија је проглашена квазимедицином, а у Енглеској и већини европских земаља, укључујући и Србију, хомеопатски лекови нису на листи лекова финансираних из буџета националних здравствених осигурања. Међутим, они су на листи жеља многих незадовољних пацијената.

То што има интелектуалаца који непоколебљиво верују у хомеопатију, а неки од њих у астрологију и летеће тањире, говори да ирационалност није одлика само простог и нешколованог света. Напротив. Имао сам донедавно колегу, врло паметног човека, хирурга и професора на Медицинском факултету Београду, који je још од студентских дана па до своје смрти заступao идеје хомеопатије, сматрајући је важним делом медицинске науке.

Уколико неки људи желе да свој новац дају за хомеопaтско лечење, боље је окренути главу и не размишљати залудно о нечему што не користи нити штети. Штете могу настати само ако љубитељу хомеопатије на главу падне велики сандук са хомеопатским лековима. Ипак, мора се дићи глас и рећи да проблеми с хомеопатијом настају кад болесник због лажних нада губи време и уместо да лечи своју болест гута лекове који немају никакве ефекте. Људи морају знати шта је то другоразредна наука и мора им бити јасно да је има свуда око нас.

*Професор БУ, заштитник права пацијената у систему Еуромедик