Отпадне воде теку Дунавом

Процењено је да се у Србији годишње излива 72.000 тоне азота и 7.000 тона фосфора, што представља 13 одсто од укупног загађења ове реке азотом и 14 одсто од укупног њеног загађења фосфором. Србија је на трећем месту по количини азота и на другом месту по количини фосфора која се улива у воде Дунава из свих 13 земаља дунавског басена.Међународни тим стручњака ће од половине августа до краја септембра истраживати квалитет воде и степен загађења на 95 локација дуж целог тока реке Дунав и његових притока, Драве, Тисе, Велике Мораве…

Анализираће се вода, седименти, муљ, алге и шкољке. Ова научна експедиција, највећа до сада, биће праћена међународном сарадњом једанаест подунавских земаља у циљу заштите и унапређења водних ресурса реке која је јединствена на свету по броју земаља које деле њен слив. Међународни тим ће се састојати од 17 научника из Немачке, Аустрије, Чешке, Словачке, Мађарске, Србије и Румуније, научника из Данске као и националних експерата. Експедиција ће користити три брода, по један из Србије, Мађарске и Европске уније. Учесник овог пројекта је Министарство за пољопривреду, шумарство и водопривреду Републике Србије.

Како је казао Бранислав Божовић, из Секретаријата за заштиту животне средине, Београд је једини град у Европи у ком још није започета изградња постројења за прераду отпадних вода. Тренутно отпадне воде града кроз неколико десетина испуста иду директно у Дунав и Саву.

И у већини осталих земаља дунавског слива недовољним третманом градских и отпадних вода, као и кроз пољопривредну производњу, стварају се велике количине нутрицијената и отрова који путем канала или река директно доспевају у Дунав.

Никола Марјановић, директор Дирекције за воде Србије, упозорава да је то алармантно будући да се више од 100 милиона људи који живе у дунавском сливу водом за пиће снабдева управо из поменутих водних ресурса. Он каже да непречишћене индустријске отпадне и канализационе воде веома доприносе загађењу река.

Због тога је прошле године представљен пројекат смањења загађења Дунава из индустрије у Србији. Пројекат ће се спроводити на подручју општина Шабац, Пожаревац, Врбас и Нови Сад. Циљ овог пројекта је ширење и промовисање одрживе производње и добре пољопривредне праксе којом се не угрожава животна средина на подручју дунавског басена. Предвиђено време спровођења пројекта је четири године, а у том периоду основне активности пројекта односиће се на више компоненти: квалитетнија животна средина, хармонизација националног законодавства са стандардима Европске уније, едукација српских фармера као и подизање општег нивоа свести о значају и очувању вода и животне средине.

Пројекат спроводи Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде које учествују у финансирању из средстава донације Светске банке и Међународног фонда за заштиту животне средине. За његово спровођење је обезбеђено девет милиона долара. Остали донатори су Шведска агенција за развој, у износу од четири милиона долара, и Европска агенција за реконструкцију.

Непосредни циљ овог пројекта је смањење загађења воде Дунава и његових притока нутријентима са сточних фарми, посебно са фарми свиња и говеда, као и смањење количине нутријената који се изливају из кланичне индустрије. Нутријенти првенствено потичу из измета говеда свиња и живине који се у народу популарно називају стајњак и осока, а чине их азотна и фосфорна једињења која када доспевају у прекомерним количинама у воде изазивају претерани развој алги. То  има за последицу да вода у тим токовима постаје загађена, непријатног мириса, неупотребљива за купање и пиће.