Задружно против органског у Ужицу

Ужице – Пољопривреда и село су им у основи, делатност сродна, а уместо да сарађују, споре се и не слажу. Задружно и органско нису у љубави у Ужицу, и то не око њива и ливада, већ због канцеларија.

С једне стране, овдашњи Центар за органску пољопривреду, недавно основана институција у успону, али без пословног простора, с друге Окружни савез земљорадничких задруга, који одавно постоји и користи три канцеларије у граду.

Центар би да једну од те три добије на привремено коришћење, очекујући помоћ од задругарства као сродне делатности, уз аргумент да су задружне канцеларије чешће закључане него коришћене. Али у задружном савезу тврде да се сав њихов простор користи и нису за ову сарадњу.

Председник управног одбора Центра за органску пољопривреду проф. др Никола Бајић каже да су два писма о томе писали, али одговор месецима не добијају: једно на адресу Регионалне привредне коморе Ужице, јер су три задружне канцеларије (као и низ других) на трећем спрату зграде градске куће у Ужицу коморино власништво, друго на адресу Окружног савеза земљорадничких задруга, које деценијама користи те  канцеларије.

– Молили смо их да нам привремено, само на годину дана док се не снађемо, уступе једну канцеларију на коришћење. Заузврат, понудили смо сарадњу задружном савезу у области пољопривреде и изразили спремност да обављамо део њихових административних послова, а запослили бисмо и једног агронома приправника. Наишли смо на ћутање, мада су те три канцеларије углавном неискоришћене. Сви у граду знају да у једну канцеларију, која је намењена председнику задружног савеза Драгану Стефановићу из Ариља, председник врло ретко свраћа, обично кад заседа управни одбор тог савеза, такорећи квартално. Друга, на којој пише „Управни одбор”, стално је закључана и празна, а у трећој, такође неискоришћеној за задружне послове, углавном седи возач председника коморе. У задружном савезу се иначе и даље за све сада пита Видосав Главинић, ранији председник савеза, који је већ две године у пензији – вели Бајић.

Говорећи о замаху органске пољопривреде у овом региону, он напомиње да су ту производњу за кратко време развили у 60 овдашњих сеоских домаћинстава.

– У свакој општини региона имамо по неколико произвођача органске хране, пре свега биљне (хељда, спелта, малина, аронија), док је у сточарству у програму развој козарства и овчарства. Сарађујемо са свим пољопривредним институцијама, па тако желимо да сарађујемо и са задружним савезом. Сматрамо да је природно да од њих затражимо простор, а не да се потуцамо којекуда – додаје професор.

Али не гледа овако на овај проблем Видосав Главинић, деценијама прво име ужичког задружног савеза, сада члан његовог управног одбора. По њему, све три задружне канцеларије искоришћене су, имају своју намену, а, како народ каже, „што треба у кућу, у цркву се не даје”.

– Задружни савез је од коморе добио ове канцеларије на трајно коришћење без икакве накнаде, на име тога што је садашњем Заводу за пољопривреду 1962. године уступио део зграде. Имамо потребе за тим канцеларијама, јер развијамо програм  традиционалне здраве хране „Ин натура”, а даље послове планираћемо кад буде донет Закон о задругама и стратегија задругарства. У једној канцеларији седи председник савеза, у другој управни одбор ради на програму „Ин натура” и другим пословима, а трећа је тренутно дата комори да се њоме служи. Намеравамо да једну уступимо неком ко ће обављати техничке и административне послове за савез. Центар за органску пољопривреду сада хоће овде да се угура без икакве правне основе и привредне логике. Нису нам доставили програм како ће се организовати и радити, нити нам показали где су сертфиковали органску производњу, да бисмо ми били уверени да су на добром путу. Уосталом, задружни савез са развијеним програмом изворне хране овог краја „Ин натура” нема потребе да у ово време прича причу о органској храни – категоричан је Видосав Главинић.

Бранко Пејовић