Сами стварамо своју карму

Јан Филип Зендкер, немачки новинар, дописник „Штерна” из Азије и Америке, писац светских бестселера „Ослушкивање срца”, „Игре змаја”, „Гласови срца”, као и код нас недавно објављеног романа „Шапат сенки”, био је гост свог српског издавача „Лагуне” на недавно завршеном 58. Међународном београдском сајму књига. Зендкер је и аутор књиге репортажа из Кине „Пукотине у великом зиду”. „Шапат сенки” је прича о човеку Полу Либовицу, педесетогодишњаку који је живео у Хонгконгу тридесет година и који се повлачи на мало острво, после смрти детета, не желећи да искуси ништа ново. Ипак среће жену која га полако извлачи на површину. „Други ниво романа говори о кинеској цивилизацији, а њу можемо да схватимо једино ако узмемо у обзир и погубне последице културне револуције и на данашњу Кину. Бавим се кинеском културом приповедајући о људским животима, а тако упознајемо друге светове боље него путем бројева или чињеница”, рекао је за наш лист Јан Филип Зендкер.

Делује мало невероватно да је романе под називима „Ослушкивање срца”, „Гласови срца” написао мушкарац...

Више пута сам чуо коментаре читалаца који нису веровали да је моје романе написао мушкарац. Љубавне теме привлаче ме због тога што мислим да нас та емоција покреће током живота. Та жудња за безусловном љубављу и поверењем, то је тако прирођено човеку. Ипак, то нису само љубавне приче. Књиге које имају толико читалаца морају да садрже и више од љубавне приче. Радња романа „Ослушкивање срца” смештена је у Бурму, и ликови који оличавају Исток и Запад међусобно се надопуњују. Многи људи рекли су ми да су читајући ову књигу научили о источњачкој филозофији и религији, о другачијем начину живота. Моји романи говоре и о Кини, и поред тога што сам у Кини живео, пишући о овој земљи упуштао сам се и у озбиљна истраживања. Понекад сам био нервозан у ишчекивању утисака неког кинеског читаоца који живи у Немачкој, али срећом, већина је била под утиском аутентичности онога што сам написао.

Живећи на Далеком истоку да ли сте усвојили и начин размишљања тог поднебља, да ли верујете у реинкарнацију?

Често ме питају да ли сам будиста, да ли верујем у реинкарнацију. Волео бих да верујем у то, али не верујем. Мислим да то олакшава живот када мислите да ћете се негде поново родити. Можда је то и један од разлога због којег су људи у Бурми много опуштенији, верују да ће њихова душа трајати кроз многа обличја током времена. Када имате само један живот, бриге се усложњавају. Међутим, иако нисам будиста, много сам научио од будизма, то да све зависи од нас, од нашег става и начина размишљања, и да све што чинимо или не чинимо, има своје последице. И ми сносимо одговорност за то, сами креирамо своју карму.

Ваши јунаци трагају, једни за другима, за сродницима, али и за собом?

Да, моји јунаци траже, и иначе мислим да они који се не смирују, који трагају, да су управо они најзанимљивији. Са њима није лако живети, то су компликоване личности, стално сумњају. Вероватно сам и сам такав, с једне стране делујем као породични човек који се смирио, са друге и даље у себи трагам.

Колико вам је новинарско искуство помогло у писању романа?

Као новинар научио сам да истражујем, тако да ми је током писања то искуство користило. Истраживања обављам у разговору са људима, пуно читам, и на интернету. Ја сам приповедач, желим да моје приче читају други и да их разумеју.

Једна од ваших главних јунакиња је Џулија, жена са Запада, адвокат, која је једним делом везана и за Бурму. Да ли је било тешко ући у карактер и психологију женског лика?

Није било тешко. Имао сам помоћ своје супруге која чита све што напишем. Понекад се и посвађамо, она тада тврди да жена никада не би поступила на одређени начин. И онда заједно тражимо решење.

Били сте дописник „Штерна” из Њујорка и из Азије. Како бисте упоредили та два различита искуства?

За осам година у Америци сам упознао онај типични оптимизам, потребу људи да се боре за своје снове. Волим Њујорк. Али, има и ствари које ми се не свиђају у Америци, а које бих заменио источњачким ставом према животу. Међутим, данас неки делови Кине изгледају више амерички од саме Америке. Многи пуки сиромаси преко ноћи су се обогатили.