Калемегдан чека Драинца

Прокупље – У Топлици, родном крају значајног српског песника Рада Драинца, ово је била година у којој се низом манифестација обележавала седамдесета година од његове смрти. Ових дана се очекује одлука градских власти Београда о дозволи да се на Калемегдану постави Драинчева биста и тако, после седам деценија, и он смести међу остале великане наше књижевности. Ову иницијативу покренуло Књижевно друштво „Драинац” у Прокупљу и за то добило подршку Удружења књижевника Србије.

Драган Дробњак, академски вајар, творац прве Драинчеве бисте, која је још 1969. године постављена у Прокупљу, спреман је, каже, да направи њену реплику и за Калемегдан. Он је урадио и барељеф са песниковим ликом, који је недавно, на пригодној свечаности, откривен у холу УКС-у. Угледни београдски привредник Ратомир Тимотијевић, Топличанин пореклом и велики поштовалац Драинчевог дела, рекао је за „Политику” да ће финансирати послове око израде и постављања Драинчеве бисте на Калемегдану, чим се добију сагласности.

Иначе, поводом седамдесете годишњице од песникове смрти Народна библиотека у Прокупљу, која носи песниково име, приредила је дигитализацију свих првих издања Драинчевих књига, коју је помогло и Министарство културе. Приређена је и изложба књига, рукописа, фотографија и других докумената која сведоче о животу и делу песника, новинара и једног од наших великих боема, који је стварао између два светска рата. Тешко оболео покушао током рата Драинац је пробао да нађе лек у једној београдској болници, где је и умро 1. маја 1943. године. Било је то тешко време окупације, па је свако бринуо о себи, а Драинац је био скоро заборављен. Његовој сахрани присуствовало је само два-три пријатеља, међу којима је био и Синиша Пауновић, новинар „Политике”, који му је подигао и скромни споменик.

Педесетих година на високу вредност Драинчевог песништва указао је Стеван Раичковић, сачинивши први избор из његове поезије и објавио је у „Просветиној” едицији. Плејада младих српских песника, такозване песничке естраде, у Драинчевој поезији налазили су путеве модерног израза, искрености и непосредности. Тек шездесетих година у Топлици је почело да се слави Драинац. У Прокупљу је основано књижевно друштво са његовим именом, па песнички сусрети код његове родне куће, уведена награда „Драинац” за најбољу песничку књигу, подигнута биста у Прокупљу. Направљена је и спомен-кућа у центру засеока Драинци и пред њом постављена биста, рад вајара Дринке Павловић, а реплика је постаљена и у Скадарлији, поред бисте Боре Станковића. Име Рада Драинца понеле су библиотеке и друге културне установе у овом крају. Врхунац откривања Драинца било је издање његових сабраних дела, које је сачинио песник и књижевни историчар Гојко Тешић.