Португалија на челу ЕУ

Од данас, до краја ове године, такт високе политике ЕУ одређиваће – Лисабон. Актуелна ситуација, међутим, не иде на руку Португалији, новом председавајућем Уније у шестомесечном мандату. Уместо планираних смотри националног престижа, челнике најзападније државе континента очекује напоран рад, без гаранције на успех.

Од Лисабона се очекује да убрза ток евроинтеграција унутар заједнице 27 држава, око којих је, у начелу, постигнута компромисна сагласност за време немачког мандата, али не и конкретан договор. Усклађивање у детаљу такозваног реформског споразума – својеврсне замене за заједнички устав, чије је усвајање одбачено после негативних референдума у Француској и Холандији 2005. године – означено је као најважнији задатак, на унутрашњем плану, португалског премијера Жозеа Сократеша де Сузе, који је преузео диригентску палицу ЕУ из руке немачке канцеларке Ангеле Меркел.

Планиране спољнополитичке активности, опет, документују подељеност између такозваних унутрашњих потреба ЕУ, и ширих, "спољних" приоритета. Питање заједничког става ЕУ око будућег статуса Косова и Метохије, као и решавање блискоисточне кризе уз наглашени допринос ЕУ, "конкуришу" иницијативама, које је Португалија ставила у жижу своје спољнополитичке оријентације, у складу са опредељеношћу која се заснива на историјским везама – самит на врху ЕУ и Бразила, унапређење сарадње са "јужним комшијама Европе", земље афричког севера, и Евроафрички самит, планиран за крај мандата, поткрај године. Уз то, Португал је суочен са пакетом жеља, савета и препорука које стижу из Вашингтона: захтеви за подстицај америчкој политици, од питања Ирана, све до Северне Кореје...

Уочи португалског преузимања дужности на челу ЕУ од Немачке, португалски државни секретар Марио Лобо Антунеш упозорио је у Бриселу, да би евентуалне поделе међу чланицама око решавања будућег статуса Косова и Метохије могле да имају несагледиве последице по заједницу.

"Ако би неке од чланица стале иза једне, а неке иза друге опције", рекао је Антунеш, "ако би једни заговарали наставак преговора, а други стали иза једностраног признања независности – ризиковали би смо изазивање најгорег могућег сценарија... Постали би смо сведоци немира, хуманитарне кризе, можда и нове међународне интервенције. Косовско питање, слободно га можемо назвати бременом, могло би да доведе у питање и процес успостављања новог устројства ЕУ, тек договореног на последњем самиту ЕУ."

Истичући да би решење косовског статуса морало да буде прихватљиво за све чланице Уније, за међународну заједницу, наравно, и пре свега, за Београд и Приштину, Антунеш се окренуо постављању и уважавању приоритета. Нагласивши да је косовски проблем, пре свега, европски приоритет, иако се решење тог питања очекује у Савету безбедности УН, индиректно је критиковао америчко инсистирање на независности Космета, додајући: "Овде је реч о тлу Европе, па је јасно и ко је позван да се ангажује на решавању проблема."