Улице Иве Лоле Рибара само на рубу града

Две улице у Гроцкој, у насељима Врчин и Калуђерица, и једна у Парцанима у Сопоту носе име по народном хероју Југославије

Иви Лоли Рибару(1916–1943), једном од организатора и предводника омладинског и студентског револуционарног покрета. У центру престонице, име човека који је, борећи се против фашизма, пре седам деценија на Гламочком пољу дао свој живот скрајнуто је пре 16 година, када је улици названој по њему враћено име Светогорска. Ако би ико покренуо иницијативу да се овој улици врати име Иве Лоле Рибара, од Комисије за именовања улица и тргова Београда добио би одговор да се преименовања улица више не практикују.

Драматург Борка Павићевић подсећа да праве вредности треба да остану препознате, без обзира на политичке прилике у друштву. Град Београд и сви који су учествовали у преименовању градских улица те 1997. године, истиче Павићевићева, огрешили су се о антифашистичке идеје и оне који су их заступали, па тако и о Лолу Рибара.

Преименовање улица било је актуелно деведесетих година минулог века када су саобраћајницама почели да се враћају ранији, предратни називи. Тај процес је окончан пре десет година, јер је Скупштина града усвојила праксу да се улицама више не мењају називи, већ да нова имена добијају само новоизграђене улице које немају имена или оне назване као неке већ постојеће.

– Оних које нису обележене готово и да нема, изузев по ободу града и у приградским деловима. Посебан проблем данас јесте што предлагачи (појединци, удружења, институције...) често траже да њихов предлог имена буде додељен неком булевару или значајнијој улици у центру. Кажемо им да ниједна улица није неважна, да престоница нема толико булевара, као и да су све централне саобраћајнице у Београду одавно именоване – истичу у комисији.

Талас преименовања је углавном избрисао називе хероја, актере и догађаје у вези са антифашистичком борбом, али није запљуснуо само престоницу већ и остале градове Србије. Тако је рецимо школа „Иво Лола Рибар” у Суботици малтене преко ноћи постала „Гроф Сечењи Иштван”.

----------------------------------------------------------------------

Загреб вратио улицу хероју НОБ-а

Пре четири године, одбор загребачке скупштине за именовање насеља, улица и тргова прихватио предлог да се продужетак Јарунске улице у главном граду Хрватске назове по Иви Лоли Рибару. До 1991. године, по њему се звала улица Прилаз баруна Филиповића.

Народни херој седам деценија

Иво Лола Рибар је рођен 23. априла 1916. у Загребу, а погинуо је на Гламочком пољу 27. новембра 1943. године. Био је истакнути борац против фашизма и први човек југославенске комунистичке омладине. Народним херојем проглашен је 18. новембра 1944. После погибије сахрањен је на Гламочком пољу, где је подигнут и меморијални музеј, да би потом његови земни остаци били пренети у Београд.

Почива на Калемегдану

На Калемегдану, у продужетку Великог савског шеталишта, под бедемом Београдске тврђаве, налази се гробница народних хероја, изграђена 1948. године.

У њој почивају Иван Милутиновић (1901–1944), Ђуро Ђаковић (1886–1929), Моша Пијаде (1890–1957) и Иво Лола Рибар (1916–1943). Посмртни остаци Иве Лоле Рибара пренесени су 27. марта 1948. године, а попрсја хероја израдио је годину дана касније академски сликар и вајар Стеван Боднаров. На зиду на којем се налази његова биста стоји натпис „Смрт фашизму – слобода народу”.