Избори ће отежати пут Србије у ЕУ

Превремени парламентарни избори увек су показатељ политичке нестабилности. А одсуство политичке стабилности ремети економски опоравак и отежава прикључивање Европској унији, каже Душан Рељић, шеф бироа Немачког института за међународну политику и безбедност (СВП) у Бриселу, одговарајући на наше питање како би се у Немачкој гледало на евентуално расписивање ванредних парламентарних избора у Србији у рано пролеће.

На питање да ли парламентарни избори на Косову 2014, могу да буду проблем за дијалог Београда и Приштине, па и за евроинтеграцију Србије, овај аналитичар каже да ће уколико на Косову ојачају или чак превладају политичке снаге, рецимо покрет„Самоопредељење”, наступити, барем за неко време, застој у троуглу Приштина–Београд–Брисел.

Рељић, чије је тежиште рада на питањима међународних односа и безбедности, са нагласком на проширењу ЕУ и актуелним проблемима у југоисточној Европи оцењује, међутим, да повољан утицај можеда дође из Албаније где нова социјалистичка влада јасно показује да је за њу, као и за Србију, приближавање ЕУ међу најважнијим циљевима.

Андреас Шокенхоф, заменик председавајућег посланичког клуба ЦДУ у немачком Бундестагу, поручује да је понекад потребно припремити терен за веома тешке одлуке. Рачуна ли Берлин на то да ће Србија за коју годину бити спремна да призна Косово?

Свакако да постоји очекивање кључних западних држава да ће се кад-тад успоставити већина у друштву и парламенту спремна да изгласа нови устав Србије у коме би и правно било прихваћено да су се косовски Албанци отцепили. Можда постоје очекивања да би улазак Србије у ЕУ за пет до десет година био погодан тренутак. Претпоставка би могла да буде да би добитак чланства у ЕУ прекрио коначни губитак Косова. Али, то су само нагађања.

Уколико би нова рунда дијалога Београда и Приштине, која ће по свој прилици бити уочи међувладине конференције, лоше прошла, како би се то одразило на ту конференцију?

Све зависи од тога ко биу тумачењу кључних западних држава био већи кривац уколико би заиста наступио неповољан развој. Рекло би се, међутим, да већина чланица ЕУ у овом тренутку сматра да Србију ваља подржати у њеном настојању да започне преговоре о уласку у унију.

Хоће ли нова немачка влада бити наклоњенија Србији од претходне?

У коалиционом споразуму хришћанских демократа и социјалдемократа пише да партнери у влади остају при томе да ширење ЕУ треба да се настави уз стриктно поштовање услова за пријем нових чланица, као и да државе западног Балкана имају перспективу уласка у унију. Каже се да су за приступање ЕУ меродавни како способност кандидата да постану чланице уније тако и способност ЕУ да прими нове чланице. Од Србије и Косова се у коалиционом споразуму захтева да испуне преузете обавезе.

Тај споразум је начелни оквир у односу на такозванизападни Балкан који је себи одредила нова немачка влада. Конкретне политичке одлуке доносиће се, као и увек, у договору с најважнијим партнерима, пре свега Сједињеним Америчким Државама, и у складу са проценама како се развија политичка ситуација у региону.

Је ли питање будућег проширења, због економских проблема у ЕУ, ипак гурнуто у позадину политичке агенде на дужи рок?

Економска и финансијска криза погађа малтене пола милијарде становнике Европске уније. Ред величина је такав да проблеми и интереси двадесетак милиона житеља југословенског простора и Албаније не могу да буду приоритет уније. Имајући, међутим, у виду озбиљност и дужину кризе, пажња која се у Бриселу и међу кључним чланицама ЕУ посвећује региону већа је него што би начелно могло да се очекује. То је зато што није заборављено да је безбедност у региону и даље крхка, посебно у Македонији и на Косову.

После шестомесечног грчког председавања, у другој половини ове године на челу ЕУ биће Италија. Колико Србији може да помогне чињеница да ће унијом руководити земље које су јој веома блиске?

Грчка је толико опхрвана сопственим тешкоћама да је скинула питања проширења са списка својих важних циљева током председавања унијом. Италија такође није у прилици да битније утиче на одређивање тежишта политике ЕУ докле год је сама међу важнијим кризним жариштима у економском и финансијском систему уније.

У вези са опасношћу суспензије визне либерализације премијер Србије Дачић изјавио је да је владин приоритет да ради са Берлином, како Немачка не би покренула суспензију визног режима? Колика је, одиста, могућност да Немачка предузме такав корак и шта Србија може да уради како би то предупредила?

Било би погубно за веродостојност политике ЕУ уколико би, док започињу преговори о приступању с појединим државама југоисточне Европе, упоредо био отписан тај велики напредак у међусобним односима, како је укидање виза својевремено било описано у Бриселу. Било би подједнако погубно уколико би владе у региону покушале да примене полицијску репресију или било који други облика гажења људска права. Проблеми Рома и других сиромашних људи у Србији и другде у југоисточној Европи, од којих неки верују да их чека бољи живот уколико доспеју у ЕУ, могу једино да се реше циљним социјалним мерама, савременијим школством и економским развојем.