Немачке сумње у опоравак Грчке

Берлин – Могуће је да је то само безначајан детаљ као последица инаугурације нове владе у Берлину. Ханс Јоаким Фухтел, немачки званичник задужен за помоћ Грчкој, пребачен је на нову дужност у Министарству за развој – у близину уреда задужених за Пакистан и Авганистан, пише „Шпигл“.

Чиста коинциденција? Да ли је Грчка, пуноправна чланица ЕУ и зоне евра, земља у развоју?

Свакако није, али од 1. јануара локација Фухтеловог новог уреда чини се још несрећнија. Почетком године Грчка је преузела шестомесечно ротационо председавање ЕУ.

Европу сада води земља која је с пролећа 2010. европску монетарну унију увела у најдубљу кризу њеног постојања, земља коју су од колапса спасла два гигантска спасилачка пакета и отписивања дугова приватним кредиторима.

Многи у Бриселу верују да ће Атини ове године бити потребно још 1,5 до две милијарде евра, а можда још 10 милијарди 2015.

Грчки премијер Антонис Самарас обећао је да ће грчко председавање бити обележено „надом“ – реч коју користи за своју земљу и која престижној позицији доноси „позитиван баланс“. Али, често се догађало да су добре вести из Грчке пропраћене сетом нових захтева – попут садашњег захтева за ново смањење дуга. Такви потези озбиљно ће погодити европске пореске обвезнике, посебно оне у Немачкој.

Грчка је неспорно остварила напредак што се тиче смањења буџетског дефицита, побољшања економије и подизања извоза, што је махом резултат озбиљног смањења јавне потрошње, пензија и зарада.

Ове године очекује се чак и раст привреде, први пут од избијања кризе, од 0,6 одсто. Буџетски дефицит требало би да се сведе на два процента ове и један наредне године. Побољшани макроекономски показатељи су важан услов исплате наредне транше помоћи Европе и ММФ-а.

Ипак, иза тих бројева остаје Грчка каква је дуго била: земља без ефикасног државног апарата. Пажљивији поглед на администрацију, судство и политичке структуре покреће сумње да ли ће Грчка икада повратити здравље. Побољшања нису довољна.

„Грчки политичари и администрација и даље имају озбиљне тешкоће са институционалним реформама“, каже економиста Хорст Рајхенбах који је две године на челу тима ЕУ задуженог за Грчку.

Многи људи задужени да поправе економску ситуацију земље фрустрирани су. „Различита министарства често једном другом сметају“, каже један страни експерт. „Чак међусобно и не комуницирају.”

По оценама у Европској комисији главни проблем остаје менталитет читаве грчке политичке класе. Експерти ЕУ указују да домаћем политичком дијалогу још недостаје спремност на компромисе и стварање консензуса. Самарасова влада је под сталним ударом левих и десних екстремиста. Ова опозиција прети да европске изборе у мају претвори у манифестације протеста.

Самарас планира да разговоре о растерећењу од дугова обави пре пролећа. „Надам се да ће наши партнери то прихватити.“

Могуће је да греши. „Неће бити отписа дугова“, кажу у Европском стабилизационом механизму и додају да су међународни донатори задовољни последњим спасилачким пакетом Атини.