Чело у петој брзини

После низа сјајних виолончелиста, наших и страних, као и мастер класа и радионица, Чело фест се завршио спектакуларно, са страним камерним ансамблом "I virtuosi italiani" и једним од данас најексклузивнијих извођача на свету, Мишом Мајским, који је свој наступ посветио "великом учитељу" Мстиславу Ростроповичу. А учитељ је Мајског својевремено прогласио за "... једног од изузетних талената млађе генерације виолончелиста. Његово извођење представља комбинацију поезије и префињености са великим темпераментом и сјајном техником."

Данас је то ексцентрични уметник са седом гривом на глави, у необичној одећи и наступом без осмеха. Његовим солистичким реситалом на Бемусу нисмо били одушевљени због пре(великих) слобода које је себи дозвољавао у тумачењу свих дела са програма. Он је то чинио и ове вечери, најмање у јеврејској молитви Кол Нидреи Макса Бруха, па је тај доживљај и био најсугестивнији. Велика динамичка скала, огроман доживљајни распон и усредсређивање на молитву звучали су музикално, потресно и инспиративно.

Међутим, "I virtuosi italiani" нису успели да га обуздају у тумачењу Концерта бр. 1 у Це дуру Ј. Хајдна, да не жури и да не романтизира претерано, а он је баш то чинио – од другог става је направио романтичарску баладу, а од трећег збрзано и хистерично јурцање које нико не може да следи. Ни два Баха на бис нису оставила бољи утисак. Одушевљење публике било је, за разлику од нашег, потпуно.

Светски признати камерни ансамбл од дванаест музичара, "I virtuisi italiani", поред две концертне пратње, без диригента је извео и остали део програма, на почетку Серенаду за гудаче у Це дуру оп. 48 П. И. Чајковског сјајно, уиграно, беспрекорно избалансирано, без икакве жеље и потребе за естрадним ефектима. Шта један озбиљан ансамбл може да учини од популарне "Хризантеме" Ђ. Пучинија слушали смо с неверицом. Ова питка, лака и неодољива музика прозвучала је озбиљно и вредно, допуњена неким унутрашњима дијалозима и слојевима које нисмо до сада чули. Познатији као аутор филмске музике, Нино Рота је у извођењу овог сјајног ансамбла у Кончерту за гудаче (Прелудијум, Скерцо, Арија и Финале) остварио љупкост, мекоћу и шарм који су прирођени медитеранском духу и изразу који је ансамбл све време демонстрирао. Публика им није дозволила да оду са сцене па је на бис њихов концертмајстор, праћен ансамблом, ређао ставове из "Четири годишња доба" Вивалдија до дубоко у ноћ.