Генерација високог ризика

Они данас имају између 15 и 24 године живота, без посла су и без шансе да га ускоро нађу. Широм света, њих је данас око 74,5 милиона, са тенденцијом да их колико сутра, буде много више без радне и животне перспективе, осујећених младалачких амбиција. За ову генерацију омладине пред којом је тек живот, данашња политичка, пословна и научна елита света одавно је сковала надимак  „изгубљене генерације”.

После расправе о њиховој судбини, углавном ултрабогати и надасве утицајни учесници управо завршеног 44. Светског економског форума у Давосу разишли су се уз два суморна закључка. Плима незапослене омладине у следећој деценији представља један од кључних ризика за стабилни развој света. И, лидери света немају ни изблиза целовит план како да младежи раскрче простор на тржишту рада будућности. Што је најгоре, Форум је сасвим свестан да оних 74,5 милиона младих су тек мањи део омладине која једва саставља крај са крајем.

Око 300 милиона младих – што је нешто више од четвртине светске младежи – нема продуктивни посао, процењује Светска банка. Када се овоме додају лоше плаћени омладинци који раде на селима и урбани самозапослени млади, „изгубљена генерација” нарасте на око 600 милиона људи! Да слика буде још мрачнија, сваке године на глобално тржиште рада пристигне још 120 милиона младих људи, углавном у земљама у развоју, наводи годишњи извештај Форума.

На шта ће мислити ти клинци, када се придруже већ постојећој „армади” од 202 милиона незапослених одраслих људи која ће се, по процени Међународне организације рада, до 2018. године увећати за још 13 милиона нових незапослених? Глобална елита, окупљена у Давосу, признала је да нема јединствен одговор, нудећи оквирни предлог да системе образовања широм света, дугорочно треба прилагодити новонасталом посткризном свету. Да ли ће такве реформе задовољити животне потребе већ стасалих милиона младих неизвесно је. Ко и како данас да објасни, на пример, шпанској омладини (више од 50 одсто незапослених) како се догодило да тамошњи сектор грађевинарства од избијања кризе укине 60 одсто радних места, а факултети архитектуре и грађевинарства повећају број дипломираних инжењера за 175 одсто? Примера раскорака између потреба урушене привреде и образовног система који штанцује кадрове по квоти из неких бољих времена, на претек је широм света.

Светски економски форум, означио је прошле седмице још један кључни ризик за уравнотежени развој света: застрашујући и растући јаз између најбогатијих и остатка света – у који свакако спада све гневнија омладина без перспективе.

Сва светска штампа пренела је прошле седмице извештај британске невладине организације „Оксфам” да 85 најбогатијих људи на свету поседује исто имовине колико и половина човечанства (3,5 милијарди људи). Оно што је мање знано је, како су учесници Форума у Давосу реаговали на „Оксфамов” налаз.

„У чему је проблем? То да се половина светског богатства налази у рукама 85 људи је фантастична вест. То ће подстаћи сиромашне људе широм света да засуку рукаве и нешто учине са својим животом”, изјавио је канадски бизнисмен Кевин О'Лири.

Где и како да засуче рукаве армада незапослене омладине широм света, учесници Форума, просечне старости 52 године живота (85 одсто делегата су били мушкарци), остаје нејасно.

У том концептуалном вакууму, оснивач и извршни директор Форума Клаус Шваб и председник Светске банке Џим Јонг Ким виде глобалну опасност која би могла да измакне контроли садашњих лидера света.

„Јужна Европа ризикује да изгуби читаве генерације младих због хроничне незапослености. То је незамислив сценарио”, описао је Ким.

У међувремену, у вртлогу ових кошмарних предсказања, Светски економски форум ретки траг наде види у Србији. У поглављу о изазовима незапослености младих широм света, годишњи извештај Форума дословно наводи: „У борби против незапослености младих постоје и охрабрујући примери: Национални акциони план за запошљавање младих Србије који је Савет Европе означио као модел и немачки програм шегртовања који је помогао да се број незапослених међу младима преполови у односу на европски просек”.

Србија има план за запошљавање младих, који Светском економском форуму служи као пример за углед. Међутим, засад млади у Србији не могу да буду одушевљени као светска елита у Давосу, будући да око половина омладине у Србији није запослена.