Откриће Земље из Даља

Даљ – "То је он, по његовим нацртима Руси и Американци шаљу сателите у космос... Он је открио како је настала и опстала планета Земља... Само је он знао има ли живота у свемиру", каже стари кројач Стеван Катић из Даља, ударајући се у пределу грудне кости и гледајући у небо ишарано сивим облацима, као да тамо тражи једначине, белешке и дневнике човека чија харизма, после 49 година од његове смрти, тек осваја свет. За почетак поновног доласка Милутина Миланковића међу Србе и Хрвате, свечано обележавање завршетка грађевинских радова на обнови родне куће овог харизматичног професора Београдског универзитета и није тако лоша полазна основа.

Тихи човек који је дешифровао мистерије ледених доба на планети Земљи, као да и даље наставља своју мисију: осим што и они који нису знали ко је Милутин Миланковић (1879–1958) сада самоуверено тврде да је управо он један од највећих мозгова света, његова величина незаустављиво отопљава и међудржавне односе Београда и Загреба".

Александар Поповић, министар за рударство и енергетику Владе Србије, у својству изасланика премијера Коштунице, затим Желимир Јањић, државни тајник при Министарству знаности, образовања и спорта, и начелник Општине Ердут Јован Јелић, у присуству представника српске заједнице у Хрватској и грађана Даља, прошетали су обновљеном великом жутом породичном кућом у којој је Миланковић рођен 16. маја 1879. године. Пре него што су званице обишле кућу, у вијећници општине Ердут погледали су кратки видео-запис о току радова на грађевини која је пре осам месеци била руина

Међутим, сећање на Миланковића више неће бити у сенци и рушевинама. Влада у Београду из буџета је издвојила нешто више од 250.000 евра, док ће Загреб финансирати унутрашње радове у његовом родном дому, чиме ће заједнички пројекат – спомен-обележје, едукативни центар и библиотека – бити коначно готов до 2009. године, када ће се свечано обележити и 130 година од његовог рођења .

Док обилазимо део породичног имања поред Дунава, Ђорђе Нешић, функционер Општине Ердут и професор књижевности, каже да су доскора становници Даља познавали из прича ову кућу као прву спратну кућу у Даљу.

"Знали су да су Миланковићи богати земљопоседници и трговци, али тек одскора се о професору говори као светској величини", подсећа Нешић. Међутим, кућа подигнута 1820. године, а проглашена спомеником културе 1979. године, била је омиљено уточиште великог научника и његових пријатеља, нарочито математичара Мике Аласа. Обојица су делила кабинет на Универзитету у Београду, с тим да су се ретко виђали: Миланковић је одлазио на спавање око три часа ујутру, док се негде у исто време будио Мика Алас". 

Човек кога је светска наука сврстала у пет највећих научника 20. века, а америчка агенција за свемирска истраживања НАСА међу 15 највећих научника свих времена који су се бавили планетом Земљом, био је грађевинац, астроном, математичар, геофизичар, али, пре свега, утемељивач модерне климатологије и климатског моделирања. Несхваћени путник кроз простор и време, писац капиталног дела "Канон осунчавања и његова примена на проблем ледених доба" и творац до сада најпрецизније урађеног календара, који је на својим открићима, за разлику од Тесле и Пупина, радио у Даљу и Београду, био је необично одан свом породичном дому.

О томе сведоче његови лирски записи у делима "Успомене, доживљаји и сазнања" и "Кроз васиону и векове". Овде је проводио лета, гледао у звездано небо изнад Дунава. У скромним условима, с оловком и папиром, математички је објаснио узроке, настанак и трајање ледених доба на Земљи, доказао везу између небеске механике и климе на планети, поставио теорију померања северног земљиног пола, а тек много касније, када је применом најсофистицираније светске технологије и космичким истраживањима потврђено да су варијације Земљине коре, у ствари пејсмејкер ледених доба, све дотадашње сумње према Миланковићу биле су распршене. 

"У његову част један кратер на Месецу и један на Марсу су  добили његово име, а Даљ нема улицу с његовим именом. То је брука", каже средовечна жена.

Велика жута кућа, некадашњи дом земљопоседника и трговаца, ратника и филозофа, дворских саветника, народних трибуна и једног, у своје време несхваћеног генија, могла би да постане једнo од најзначајнијих спомен-обележја Хрватске, Србије и светске науке. Човек који је дешифровао мистерију ледених доба свакако би био задовољан таквим исходом.