Тужба због мечке убице

Маглич код Краљева – Милорад Дугалић, са супругом Ружицом, децом Владимиром и Александром и таштом Маријом Гојковић, од пре неколико месеци живи у Конареву, удаљеном осам километара од Краљева. Уселио се у недовршену кућу, од комшије изнајмио шталу за стоку и само повремено одлази горе у планину, у свој родни крај. Тамо у планинском селу Магличу доскора се бавио сточарством, имао десет хектара пашњака "под оградом", ту је чувао двадесетак крава и педесетак оваца, али џаба – није имао вајде. 

– Ја сам, у неку руку, избеглица од звери. Медведи и вукови су ми наносили толику штету да више нисам могао да опстанем. Ето, и децу, иако су још могла да иду тамо у школу, морао сам до школе да пратим по пет километара и још толико назад и решио сам да се одселим – каже Дугалић. 

Његова ташта Марија додаје да су поменуте звери за последњих пет-шест година заклале 53 брава, што коза, што оваца.

Стрпљењу је дошао крај када им је септембра прошле године мечка убила стеону краву. Напала је насред пута, при повратку са пашњака. – Из наше ливаде зване Радовача – прича Марија Гојковић – гонила сам краве кући. Од тог пашњака до штале има око два километра. Четири краве кретале су се у размаку до по педесетак метара. Кад смо стигли, видим оне прве нема, мислим свратила негде успут, доћи ће... Међутим, нема је сутра, прекосутра...

Њен зет Миломир после три дана обавестио је полицију, прво су сумњали да је неко украо. Полиција је започела истрагу а и сами су обилазили сточне пијаце у Краљеву, Новом Пазару, Рашки...

Но, најпре су птице почеле да лете изнад једне литице, покрај пута. Кад су боље погледали доле, имали су шта да виде – крава је лежала мртва, без једног дела тела, сва у великим огреботинама, а око тог места стопе огромних шапа.  – Нема шта, било је јасно да је напала мечка. Дошла је и полиција, позвао сам шумара Зорана Бањанца, који је то и записником потврдио. Онда сам позвао ветеринара овлашћеног за обдукцију – објашњава Дугалић и показује нам обдукциони налаз ветеринара др Славице Марковић, на коме, после описаног стања леша, дословце пише: "Мишљења сам да је услед напада мечке дошло до дављења краве и прелома вратних пршљенова услед чега је наступила смрт". 

Крајем прошле године, Милорад Дугалић са прикупљеном документацијом и захтевом за одштету најпре се обратио јавном предузећу "Србијашуме", чије је ловиште то подручје на коме се десио напад мечке на краву. Кад ту није било одговора, исти захтев упутио је Министарству за пољопривреду и шумарство. Међутим, време је пролазило, опет није било одговора.  – Спремио сам тужбу, тражићу накнаду не само за краву већ и за теле, јер је крава била стеона, и, наравно, надокнаду за изгубљену добит од млека – каже огорчени Дугалић. 

У краљевачком огранку "Србијашума", од Љубомира Аливука, референта за лов, и Аца Воркапића, једног од руководилаца, дознали смо да им је тај случај познат, али су нам објаснили да, према Закону о ловству, власник ловишта не надокнађује штету "од звери за које важи трајна забрана лова, већ ту надокнаду обавља држава, али под условом да је оштећени предузео све мере за спречавање штета од дивљачи".

То нам, додуше, потврђују и у одељењу Управе за шуме Рашког управног округа, додајући да је крава оштећеног Дугалића морала да буде под надзором и у ограђеном простору. Зато инспектор Живка Лазаревић додаје да се у вези с овим случајем ипак мора још неколико доказа прибавити тако да је најбоље случај окончати посредством суда.

Истина, сву ту процедуру предочио нам је и оштећени, јер је и сам минулих месеци од поменутих то чуо, али се новинарима обратио не верујући никако, како каже, да на његовој ливади и његовом путу "од тог пашњака до куће њихова заштићена мечка има више права од моје краве".