Србији више не треба хуманитарна помоћ

Србији више није потребна хуманитарна помоћ, већ финансијска и организациона подршка пројектима владе, а нарочито помоћ коју локалне самоуправе обезбеђују грађанима и цивилном друштву, за развој привредних активности, образовање или решавање инфраструктурних проблема и заштиту људске околине, изјавила је за наш лист Карин Салерно, директорка Швајцарске канцеларије за сарадњу у Београду, која после три и по године рада код нас одлази на нову дужност – у Африку.
Напушта Србију, како рече, веома задовољна оним што је са својим београдским тимом, за који има само речи хвале, постигла од јануара 2004. до данас. После ангажовања на чисто хуманитарним програмима, као што су изградња школа, болница, домова здравља или збрињавање великог броја избеглица, на ред су дошли и пројекти друштвеног стандарда и привредног опоравка.

Од 1992, када је Канцеларија почела да ради код нас, уложено је око 130 милиона евра. Годишњи буџет је у последње време око десет милиона евра. Можда се, напомиње наша саговорница, могло урадити и више да општине и цивилно друштво имају више припремљених пројеката. Недостају, понајвише, програми између општина у региону, чијом би се реализацијом, уз помоћ Швајцарске канцеларије, али и улагања владе и самих локалних самоуправа, помогло већем број грађана и отклонили заједнички проблеми као што су водоснабдевање, канализација или депоније за смеће.

На питање, шта јој је код нас највише сметало, Салерно не трепнувши рече – свеопшта политизација. Чега год се, каже, дотакла било је исполитизовано, у већој или мањој мери. Ако је свима циљ да грађани боље и лагодније живе, а да Србија као земља буде регионално равномерније развијана – чему политика. У честим сусретима са нашим људима дошла је до закључка да су готово сви, без обзира на старост, много више окренути прошлости него будућности. Не може се живети у прошлости. Будућност се гради у садашњости.

Она очекује да ће децентрализацијом Србије, нешто попут Швајцарске, општине и локалне самоуправе добити шира овлашћења и могућности да се удружене, лакше и брже испомажу и развијају. Управо у том погледу Салерно види и највећи изазов владе и њеног Министарства за економију и регионални развој.

Србија, према њеној процени, није Београд, Нови Сад или Ниш. Отуда, тежиште будућег рада свог наследника, а по последњим информација то ће опет бити дама, биће подршка развојним пројектима у јужној Србији и Санџаку. За такве потезе Канцеларија већ располаже довољним портфељом интересантних програма.