Стадо коза зауставља возове
Ужице – Пуни су у последње време медији невеселих слика трагичних дешавања на путним прелазима преко пруга, која односе људске животе и праве велику штету. Недавно се један такав удес с четири жртве догодио код Зајечара. Ко је у оваквим приликама крив и да ли се то могло избећи, неретко се чују питања, с тим што пракса показује да су машиновође углавном на удару као дежурни кривци за овакве удесе.
У свему се, ипак, недовољно чује глас познавалаца ове области, чија искуства каткад отварају приче о заблудама у вези с одвијањем саобраћаја преко наших путних прелаза. Само се код нас и нигде више, кажу упућени, воз зауставља испред прелаза да би пропустио не само возила и пешаке, већ и – стоку. Машиновође на барској прузи, рецимо, памте сијасет таквих примера, па и онај кад је воз Београд–Бар испред станице Дивци код Ваљева стајао све док путем који прелази пругу није прешло стадо коза.
То нам је, говорећи о стању на овдашњим путним прелазима, потврдио и Милош Марковић из Секције за вучу возова Ужице, који се за потребе „Железница Србије” већ 34 године бави ислеђивањем свих ванредних догађаја на барској прузи између Ресника и црногорске границе, те обуком машиновођа ради спречавања пропуста и удеса у железничком саобраћају. Милош је у каријери ислеђивао и анализирао многа немила дешавања, од исклизнућа возова и других мањих инцидената до судара возова какав је био у Прибоју 1981. године и еколошке катастрофе у Словцу 1991, кад су се у ливаду поред Колубаре излиле стотине тона мазута, и сличних.
– Безбедност саобраћаја на путним прелазима је велики проблем Србије. Губе се животи, настају огромне штете, конфузије у саобраћају, па и несналажења у покушајима друштва, а нарочито појединих медија, да се разуме овај проблем. Мада пропусте машиновођа нико не оправдава, нити их амнестира од одговорности за непоштовање процедура, искуства говоре да су возачи друмских возила и пешаци све немарнији према проласцима возова. Као да се сасвим губи свест међу учесницима у саобраћају да је воз неприкосновен на путном прелазу, без обзира да ли има браника и других сигнала на том месту. Наиме, важећи закони изричито кажу да воз има првенство пролаза у односу на све друге учеснике у саобраћају. Људи, међутим, кад виде дигнуту рампу, сматрају да они треба да прођу, а воз да чека, што је погрешно. Некад рампа може да остане без струје или да буде поломљена па да се не спусти. Такође, олако се занемарује Андрејин крст, знак стоп, троугао прегледности, возачи не стају кад приђу прелазу, сматрајући да је једино браник забрана, и зато се догађа нежељено – упозорава Марковић.
Пропуста, међутим, има и у самој организацији железничког саобраћаја. Већ читаву деценију, каже наш саговорник, усталила се пракса да железница зауставља воз испред путног прелаза уместо да заустави друмски саобраћај. Више никог не чуди што железничка композиција дуга и 600 метара, која носи 1.500 тона терета, стаје ван станице испред неког прелаза само да би пропустила аутомобиле, пешаке и стоку.
– Само између Ваљева и Диваца има пет таквих места, иако оба закона, и о железници и о безбедности саобраћаја на путевима, дају првенство пролаза возу. Један правилник о железничком саобраћају та стајања је последњих година „озваничио”, а надлежни у железници објашњавају да је једноставније и јефтиније зауставити воз него поставити чувара или радника да брине о друмском саобраћају крај путног прелаза кад браници не раде.
Сматрам да треба променити такву праксу и возове ту не заустављати, свести то на најопрезнију вожњу. А више радити, пре свега, на промени свести возача аутомобила, бољем одржавању троуглова прегледности испред путних прелаза, те на увођењу видео надзора где год је то могуће, а о чијој успешности говори пример на Пепељевачкој рампи код Лајковца, где су после његовог постављања вишеструко смањени инциденти и штете – предлаже Милош Марковић, додајући и једну језичку финесу: у гласилима се неретко погрешно описује да је „воз налетео на ауто”, а исправно ваља рећи да је друмско возило подлетело под воз, јер је наишло на простор на коме други има првенство.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


