Штедљива палата у Бољевцима

Кућа у Бољевцима издалека подсећа на комбинацију дворца и ескимског иглoa. Изглед оличава њену суштину – она штеди енергију, и то „краљевски”. Дом Миленка Милинковића, инжењера електротехнике и атомске физике, један је од енергетски најефикаснијих у Европи, па је тако у овој соларној кући усред зиме, када се температура спусти и наминус 15, пријатних плус11. У просеку се у овој кући од око 500 квадрата годишње троши свега 15 киловат часова електричне енергије по квадратном метру, док је у Србији просек 200.

Грађевина облика полулопте делом је укопана у земљу, што такође омогућава штедњу енергије, док је остатак објекта под великом стакленом површином, која је својеврстан колектор сунчеве светлости. У темеље је узидано око 600 тона камења који је акумулатор топлоте.

– Желео сам да лично пројектујем простор у коме ћу живети, да он буде у складу са облицима и природом која нас окружује. Тек пошто сам сазнао за фероцемент и овладао техникама рада с њим, кренуо сам у реализацију идеја. Његова предност у односу на класични армирани бетон је вишеструко бржа градња и уштеда на материјалу од најмање 20 одсто, а укупни трошкови су мањи за готово трећину. Објекти од фероцемента су трајни, отпорни на пожаре, олујне ударе и земљотресе – каже Милинковић и ову тврдњу илуструје властитим искуством. Прву кућу од фероцементних блокова, облика полулопте, саградио је почетком осамдесетих у родном Вуковару. У време ратних операција у том граду, зидови су остали неоштећени упркос многим куршумима и гелерима који су завршили у фасади.

Милинковићев дом у Бољевцима има две велике спаваће собе и два купатила, гаражу, а дневни боравак, у коме су кухиња, трпезарија, библиотека и базен, обухвата 220 квадрата.

– Желео сам да направим кућу која ће пружати пријатност и сигурност примерену затвореном простору, а да истовремено имам осећај да сам у природи. Када озелени испред куће, чини вам се да је дневни боравак стопљен с баштом, немате утисак да вас стакло раздваја од спољне средине – истиче Милинковић.

На равни кров куће насуто око хиљаду тона земље чија се дебљина од пола до девет метара, и на том плодном слоју створен је мали врт са летњиковцем, у коме расте воће и цвеће. Са врха овог кровног брежуљка низ каскаде спушта се „поточић” у језерце у коме се праћакају шарани тик испод прозора.

– Одавде се пружа поглед на вештачко језеро, које сам направио на месту где је некада била мочвара и депонија. Посматрање водене површине ме одмара, а то су и тренуци када ми се рађа највише идеја, које касније разрађујем – закључује Милинковић, који годинама производи фероцементне блокове и бави се практичним коришћењем соларне енергије.

У Бољевцима је пре четири године по његовом пројекту изграђена спортска дворана, која је због своје максималне енергетске ефикасности те 2010. сврстана међу десет најбољих решења одрживе градње у Европи.Прошле године је међународна фондација „Енерџи глоб”, прогласила ово патентирано решење за најбоље у Србији и са аспекта енергетске ефикасности и са аспекта екологије.

-------------------------------------------------------------

Топлотни акумулатор

– Форма куће обликована је гвозденим арматурним шипкама пресвученим рабиц мрежом, а затим је на то нанесен малтер у танком слоју. Полулопта се састоји од две фероцементне љуске, дебљине два до три центиметра, између којих струји ваздух. Када сунце греје, светлост кроз стаклену површину улази у објекат. Пошто је лакши, загрејани ваздух диже се према врху објекта, где га вентилатори кроз горње сабирне коморе потискују између фероцементних љуски у доњи ниво, где пролази кроз камени топлотни акумулатор и тако се додатно загрева. Сав тај ваздух се сабира у централној ваздушној комори, одакле поново долази у дневни боравак– објашњава Милинковић поступак загрејавања свог идеалног дома.

Примена у спортској сали

Соларна спортска сала коју је пројектовао инжењер Милинковића у Бољевцима има лучни облик, чиме је уштеда постигнута већ на грађевинском материјалу. Затворени простор од 5.000 кубних метара греје се и хлади уз помоћ топлотне пумпе електричне снаге 6,8 киловата. У просеку је годишња потрошња електричне енергије 53 киловат сати по метру квадратном. У Великој Британији је, поређена ради, у сличним објектима потрошња већа осам пута.