Венеција тоне у независност

Циљеви четвородневног референдума о отцепљењу регије Венето од Италије – рачунајући од минуле недеље у 15.00 часова до јуче у исто време – испуњени су четири сата пре окончања процедуре гласања, саопштили су јуче пре подне организатори плебисцита. Према званичним подацима регионалне комисије, 1.993.780 житеља Венета гласало је до тог тренутка на онлајн референдуму за независност, што представља 53,41 одсто бирачког тела. Како „Политика” сазнаје међу организаторима онлајн референдума, око 95 одсто је гласало за отцепљење.

Иницијатор плебисцита Ђанлука Бузато, назван и оцем референдума, рекао је да је овај резултат „тријумф дигиталне револуције”, с обзиром на то да се гласало електронским путем. Бузато је изразио уверење да ће до затварања бирачких линија, јуче у три сата по подне, бити испуњен и крајњи циљ који су организатори себи поставили, то јест да ће житељи Венета чак двотрећинском већином подржати пут те покрајине у независност.

На завршној церемонији референдумске кампање, на Тргу сињори у Тревизу – у граду који се сматра копненим делом Венеције, мада је удаљен око 30 километара од венецијанских лагуна и истовремено главни град истоимене провинције, једне од седам регионалних покрајина у саставу Венета – синоћ је требало да буде изабрана десеточлана комисија која би повела преговоре са Римом о раздвајању од Италије, али и прогласила прве мере које би водиле отцепљењу, то јест формирању Републике Венеције, како би име нове државе убудуће требало да гласи.

Прва мера односиће се, према речима организатора, на расподелу пореских прихода. Италија би тако већ овог лета остала без пореских прихода из покрајине која је у статистици бруто домаћег производа сврстана на треће место међу двадесет италијанских регија. Венето је до сада уплаћивао седамдесет и једну милијарду евра годишње на рачуне централне владе у Риму, на име убраног директног и индиректног пореза.

Према плану Лиге Венето, сестринске организације Лиге за север, од јуна месеца ове године ће покрајина задржавати директно убрани порез, око 21 милијарду евра, а потом ће у етапама ускратити Риму плаћање индиректног пореза, око 22 милијарде евра, и социјалне доприносе у висини од 21 милијарде евра. Разлика од седам милијарди евра, коју Венето уплаћује на рачуне централне владе на име отплате такозваних „европских дугова”, за сада се не доводи у питање.

Коначна сецесија Венета, чији су први кораци најављени за јуни ове године, требало би да буде остварена такође у јуну, једне од следећих година, зависно од брзине напретка у преговорима са Римом.

Зашто је за отцепљење изабран баш месец јуни? Бузато каже да су он и његови сарадници у току припремања референдумске иницијативе о независности Венета имали пред очима пример Црне Горе, која је у јуну 2006. после раздвајања са Србијом призната од стране тадашњих чланица ЕУ као самостална држава и примљена у пуноправно чланство УН.

Питање, наравно, остаје отворено – како ће Рим реаговати на захтеве Венецијанаца. У досадашњим реакцијама званична Италија је са подсмехом говорила о референдуму и назвала га приватном иницијативом која има вашарски, а не политички карактер. Организаторима је, између осталог, предочено да је гласање електронским путем незаконито, а да је поређење без основа са САД, где се и председник државе бира електронским путем, као и са Летонијом и Швајцарском, чије резултате гласања Европа и свет признају.

Лига Венето, међутим, указује на препоруку Европске комисије 2007/36/ЕГ о прихватљивости електронског гласања, на коју су се, узгред речено, позвале Летонија и Швајцарска приликом доношења закона о дигиталној процедури избора. Но, да не би било каснијих зачкољица, организатори су најавили одржавање још једног референдума о отцепљењу, када буду познати коначни резултати преговора о раздвајању са Римом.

„Који ће модалитет при том бити примењен, препуштамо Риму да одлучи. Народ Венета ће овако или онако изгласати пут Републике Венеције у независност”, каже генерални гувернер Венета Лука Цаја, који се ипак одлучио да не гласа, прибојавајући се последица у случају негативног исхода референдума.

Угледали се на СЦГ

Они који пореде наш референдум са сличним иницијативама за осамостаљења у Каталонији и у Шкотској, требало би да знају да је наша идеја водиља била – мирно и цивилизовано раздвајање од комшија, рекао је Ђанлука Бузато, додајући да су „школски пример демократског уважавања воље једног народа унутар државе дали управо Србија и Црна Гора 2006. године”.