Портрет без рама: Игор Бракус

Јесте свеједно„Немогуће да је толико људи гласало за нас”, образложио је свој захтев за поновним бројањем гласова радијски водитељ Игор Бракус (43) после београдских избора. Овај „радио-активни човек”, којем су својствени повремени излети у глуму и ТВ, са 1,45 одсто подршке Београђана остао је далеко од цензуса. Али његова сатирична замисао „Београда под водом” више је анимирала бираче од УРС-ове идеје „Београда са водом”, баш као што је план да упосли хиљаде хулигана на пресељењу Аеродрома „Никола Тесла” и Луке „Београд” надвладао залагања УРС-а о увођењу јавних радова.

Подвиг је утолико већи јер је Бракус у кампању уложио округао износ новца – тачно нула динара – а сва његова предизборна обећања била су ироничне варијације на изјаве „озбиљних” политичара.

Надахнут игром речима у називу покрета који предводи – „Јесте свеједно” заправо значи „Јесте, све је дно” – заложио се за премештање престонице на дно Саве и Дунава. „Београд под водом” био би остварен потапањем главног града, који би тако постао први светски водени метрополис и водећи планетарни центар производње пераја. Његови грађани, пошто прођу обуку за људе-жабе како би се лакше кретали по муљу, ишли би по потрепштине у „Београдски бермудски троугао”, најсавременији шопинг вотермол у овом делу Европе, а за јавни превоз била би купљена 31 руска нуклеарна подморница.

Најавио је Бракус и да ће првог радног дана на месту градоначелника отпустити 98 одсто запослених у градској администрацији јер „толико има партијских кадрова”, као и омогућавање шверцовања у јавном превозу, опорезивање кича и шунда, отварање азила за мачке, папагаје и мрмоте... Гласачима је на „Првој почетној осамнаестој завршној традиционалној конвенцији” покрета на сплаву у Земуну поручио да „не треба да се боје, јер бојице нису јефтине”.

Од јавности није крио имовинску карту, брачно стање ни прошлост. Живи са „сони плејстејшном”, електричним рекетом за комарце, лаптопом и супругом Наташом Балог, глумицом Позоришта на Теразијама. Осим водитељског посла, радио је као шеф маркетинга Атељеа 212. Започео је „четири факултета од којих, због лењости и неспособности дуготрајне концентрације, није завршио ниједан”. Каже да живи и ради у Београду, а пише у Зрењанину.

Ко зна, можда ће на идућим изборима проценат његових гласова да се попне „Од три до пет”, а није искључено и да, попут нинџа ратника, преброди несавладиве препреке на путу до цензуса.

Димитрије Буквић