Пресуда демократији

„Ви на Западу сте продали идеју да су једине опције у арапском свету ауторитарни режими или исламски џихадисти. То је очигледна лаж”, написао је добитник Нобелове награде за мир Мухамед ел Барадеј у јануару 2011. Ову поруку Западу је упутио само дан пошто се вратио у Египат, који су тресли протести против Хоснија Мубарака, а чијем драстичном омасовљењу су, пре свега, допринели припадници покрета Муслиманска браћа, који су подржали Барадејову секуларну опозицију.

Три године касније, Египат жање плодове чињенице да Запад, а пре свега Вашингтон, никад није прихватио Барадејова уверавања. Напротив, муслиманске земље Блиског истока искључиво је гледао као регион у којем важи „законитост” да једино аутократе могу да спрече власт екстремних исламиста.

Стога није превише уверљива „шокираност” америчког Стејт департмента одлуком египатског суда да изрекне смртну казну чак 529 присталица свргнутог председника Мухамеда Мурсија, после дводневног суђења на основу оптужби за убиство једног полицајца.

Када данас портпарол Стејт департмента доводи у питање да су осуђени имали суђење у складу са међународним нормама, то делује помало лицемерно. Исти тај Вашингтон није ни помислио да се упита да ли је прошлогодишње свргавање са власти Мурсија, првог демократски изабраног председника Египта, од стране египатске војске, у складу са међународним нормама. Штавише, тај очигледни војни пуч за америчког шефа дипломатије Џона Керија било је „поновно успостављање демократије”.

Због тога нема места америчком чуђењу, јер не можете очекивати да ће се недемократско сузбијање воље народа зауставити само на свргавању представника политичког ислама, а да се у судници неће појавити и неки судија који ће желети да изврши правни линч. Линч у којем ће за смрт једног човека бити осуђено више од 500 људи, и то на смртну казну. Како тврди Амнести интернешнел, то није само преседан у египатском правосуђу већ и на светском нивоу.

Истини за вољу, док су била на власти, ни Муслиманска браћа нису били шампиони демократије, али њихово насилно уклањање са политичке сцене, проглашавање за терористичку организацију, а и ова пресуда, само ће ојачати њихову борбу и усавршити њихово тајно организовање. А у томе имају вишедеценијско искуство из времена када су Египтом владали Насер, Садат и Мубарак.

Дакле, појавиће се Муслиманска браћа још јача. И кад-тад ће са њиховог имена бити скинута ознака терористичке организације, па ће опет на неким будућим египатским слободним изборима освојити много гласова.

Круг ће се затворити, а Американци ће, попут Керија недавно, опет рећи како слободни избори нису нужно увод у истинску демократију. Нису, али истинској демократији на Блиском истоку не воде ни промене које спроводе аутократе. Колико год били блиски Америци.