Лукашенко за целовиту Украјину али без Крима

Председник Белорусије Александар Лукашенко дао је јуче прилично противречну изјаву у вези са догађајима у Украјини, будући да је истакао да би бивша совјетска република требало да остане у целости каква је била до сада, али је Крим назвао – руским.

„Цела ситуација је неуобичајена”, истакао је белоруски председник на конференцији за штампу, додавши да је оно што се десило на Криму у целини – противречно. „Случај Крима је опасан не зато што је ово полуострво у Црном мору ушло у састав Русије, већ стога што је тиме начињен – преседан.”

Како је пренео интернет портал „Њуз.ру”, Белорусија и Казахстан, најближи руски суседи и са великим бројем становника којима је матерњи руски језик, о теми Крима изјашњавају се изузетно опрезно. У телефонском разговору са руским председником Владимиром Путином Лукашенко је истакао важност присаједињења Крима Русији.

„Можемо то да признамо или да не признамо, али то је чињеница коју ништа неће променити”, рекао је белоруски председник и истакао да од његове државе нико до сада није тражио никакву врсту реакције или одређивања. Како је истакао, сарадња његове земље са Украјином наставиће се досадашњим темпом.

За оно што се десило у Украјини, по Лукашенку, превасходно треба кривити тамошње власти, али је додао и да му се досадашњи развој догађаја никако не допада. По њему, једна од кључних варница за развој догађаја који је уследио била је одлука привременог сазива Врховне раде да озакони укидање руског као другог званичног језика. Мада је поменута одлука врло брзо повучена, изазвала је велику узнемиреност међу становништвом које говори руски и ојачало њихов отпор европским интеграцијама Украјине.

Упркос томе што западни медији почињу да истичу да „Белорусија жели развод од Русије”, на чију страну гледа Лукашенко, потврђује и његова одлука да у светлу најављених вежби НАТО-а у Црном мору прихвати смештање руских борбених авиона на белоруским аеродромима.

Лукашенко истиче да му је циљ очување безбедности његове земље, а да би Украјина више требало да се бави унутрашњим питањима и социјалним проблемима сопственог становништва него тражењем политичке помоћи од Запада. Он је додао и да, уколико би Запад покушао да врши притисак на Минск, то би имало и те како високу цену.

И док Лукашенко врло отворено говори о томе којој би се страни приклонио у случају погоршања ситуације у Европи, власти Казахстана на случај Крима гледају – „са разумевањем”. Како наводе у Астани, њихова сарадња са САД на пољу безбедности засад даје добре резултате, али то не значи и да су две земље савезници у тој мери да би могле да се нађу на истим странама када је у питању руско преузимање Крима.

Казахстан је највећа држава на свету без излаза на море и девета по величини у свету. Осим тога, са тамошњег космодрома у Бајконуру у свемир су до сада упућене многе летилице, како руске тако и америчке.

Опрезност са којом се у Астани прилази украјинском проблему разумљива је из много разлога. Не само због броја Руса који живе у Казахстану (око 4,5 милиона) већ и због тога што је Астана велики трговински партнер Москве и члан Царинске уније, коју сачињавају Русија, Белорусија и Казахстан, а која је отворена и за друге бивше совјетске државе.