Служба на полиграфу

Штипаљка на уво, напрстак на кажипрст и јастуче под стражњицом, са све кабловима и неком апаратуром која исписује криве линије а личи на ЕКГ... Тако изгледа полиграф – „откривач истине”. Савремена компликована справа која мери емоције, знојење, адреналин и шта не још а поуздана је, кажу, као дигитална гатара која научно и лако препозна лажова! Овакво објашњење неупућенима може да пружи какву-такву слику о ономе што је у народ већ ушло као полицијско-политички аргумент, некакав модерни пендрек. Јер, раније је пендреком (а многи се сећају) полиција истеривала истину на видело. Па кад су се побунили борци за људска права, полиција се заузела и наручила баш то – полиграф, новитет и чедо технике који је толико моћан да га суд још не прихвата здраво за готово.

Прво мора онај који седа испред те машине да пристане на тест, па да се расплаче и почне да се извињава ако га машина провали, али ако постане густо, онда може и да се вади јер је читао новине док је питан или што су питања била сугестивна... А полиција да би нешто питала мора да зна барем пола одговора!

Тако је на ред дошао и Драган Марковић Маркони, други човек српске тајне полиције (БИА) да каже зашто је био у елитном српском хотелу са четири звездице и уместо да плати рачун – узео паре. Не би била неуобичајена и ексклузивна вест да он, као високо позиционирани тајни полицајац, није дошао на удар јавне полиције. И на полиграф је позван у својству обичног грађанина, а не као други човек тајне службе. Неки медији су већ истражили и утврдили да је он умешан у „разне послове”, а он је тражио да буде разрешен високог положаја у безбедносној агенцији како би се све лепо истражило и утврдило. И Влада Србије ће се „колико одмах” бавити овим случајем, а како је рекао будући премијер „ићи ће се до краја”. Јер се, зна он, у прошлости, често није ишло до тог краја. А без тога нема напретка.

Треба, поздравља народ, да се иде до краја, макар многи нису сигурни да ли смо уопште кренули, начинили први корак или прескочили ту чувену мртву тачку.

Сувише дуго се вуку афере у којима се припадници БИА сумњиче да су умешани у политичка убиства, да су бирали судије и тужиоце према кафанском и страначком опису, док је Жандармерија, елитна јединица чувала локале нарко-босова, рекетирала и пуцала на грађане због дугова или ометања у саобраћају.

Ко је чији миљеник, ко је припадник ког униформисаног клана (а има их више, међусобно закрвљених) – та питања већ су постали рефрени у заморној и опасној друштвеној игри која угрожава углед ове важне државне службе. А обични грађани, који финансирају ту службу у наивном уверењу да их она штити од терориста или опасних кланова, вероватно више немају стрпљења да прате ту јавну бламажу чувара реда и поретка.