Наследник најстаријег рингишпила

Златибор – Газда Вукосав Вуле Лукић седи у климатизованој шалтер-кабини и командује радом модерних аутодрома, "ентерпрајза", "брукамела" (возићи налик гусеницама), карусела, вртешки, рингишпила... Велики простор, око 2.500 квадрата, заузима на Златибору његов луна парк "Обилић", најстарији српски забавни парк. Из главног града, где живе, Лукићи већ двадесет прво лето заредом долазе и раде на овој планини. А приликом сеоба, које трају по недељу дана, 11 камиона и 14 приколица ову опрему, тешку 350 тона, десетак људи демонтира, пресељава и опет монтира.

И врти се рингишпил безмало читав век у овој породици. Свуда се, по градовима и селима, одавде до далеке Либије, проносило име "Обилића". Газда Вуле (59) трећа је генерација у овом послу, који је започео његов деда.

– Почео је деда Вукосав овим да се бави још пре Првог светског рата, у Крушевцу – казује наш саговорник, додајући да је све то било скромно, ни струје није имало, па је рингишпил окретан људском снагом. Накнада за "гураче" се знала: десет пута гураш, да би једну вожњу рингишпилом зарадио.

Власник циркуса

Од газда Вуловог оца Милутина, који је наследио рингишпил бизнис, почиње ера "Обилића" и напретка у овом послу. Милутин је 1923. године дао садашње име забавном парку, први у Србији набавио циркуску арену без крова, а пошто се настанио у Београду 1935, постао је власник и прве циркуске шатре. Радио је то годинама, па и у време рата, све до прве поратне године кад је, због пада двојице гимнастичара са трапеза, решио да се окрене другој врсти забаве за масе.

– Мој отац је тада имао забавни парк са бициклима који су вожени укруг, чамцима за љуљање, стрељаном са ваздушним пушкама, рингишпилом кога су окретали коњи. Коњ је био дресиран да окрене тачно десет кругова па да стане. Временом, усавршавао се посао, појавили су се први бензински мотори који су покретали вртешке, а отац је имао (први у Београду) и електромотор за рингишпил, добијен од неких заробљених Немаца – присећа се Вуле Лукић.

После рата, да би основала Пионирски парк, нова власт конфисковала је Милутину рингишпил, карусел и "хенк" (вртешку за децу), али је он, упоран и несаломив, временом набавио нову опрему и наставио традицију "Обилића". По целој бившој СФРЈ потом је ходио овај луна парк, име српског јунака проносио уздуж и попреко велике државе. Седамдесетих година, пошто је Милутин умро, садашњи газда Вукосав преузео је управљање забавним парком, значајно га унапредио и постао пример пословности у овом нимало лаком бизнису.

– Први у држави набавио сам картинг на бензинске моторе, па, уз оно што је отац већ стекао, ишао сам широм земље, много радио. Тада се добро зарађивало и стално напредовало. Аутодроми, мали авиони, хидрауличне вртешке за вожњу одраслих и друго постајали су новине у нашој понуди. Али, деведесетих година минулог века наступа криза, у свему па и у овом послу. Дебело смо се задужили да 1996. године купимо "ентерпрајз", модерну вртешку која се окреће брзином од око 100 километара на час, а кад се подигне достиже 22 метра висине. Била је тада прва у Србији, четврта у Европи. Шест година смо дуг за ту највећу инвестицију у фамилији враћали – прича газда Вуле.

На северу Африке

И тако, последњих година се стигло до 350 тона опреме. А 2001. "Обилић" је стигао и у Либију. Захваљујући набавци "ентерпрајза" Италијани су чули за Лукиће и понудили им да оду на север Африке. Седам дана се морем путовало, а у Либији се седам месеци боравило.

– Наш принцип рада је: увек добродошлица кориснику, лепа реч, покоји жетон гратис. А човек се најбоље показује какав је преко односа према деци. Зато код нас на дечјем каруселу пише: Дете не смеш спутавати, нити на пут стати, што га пре човеком сматраш, пре ће човек постати – додаје наш саговорник.

Вуле Лукић је глава породице са 11 чланова. Синови Драган и Зоран су са оцем у овом послу одмалена (Зоран је са само 13 дана донет у Гучу на Сабор трубача, где је био луна парк), а сада и њихови млађи иду истим стопама. Газда Вуле име петоро унучади (један од њих се зове по деди, трећи Вукосав у петој генерацији) и сва су на неки начин укључена у посао: неко ради, неко се вози, каже уз осмех њихов деда.