Ф1П

Таман, када сам помислио да сам прикупио све папире, сагласности, мишљења… готово славодобитнички се смејуљећи, наравно у себи, како ћу ето ја бити први који је својој локалној самоуправи доскочио, јер сам прибавио све што се тражи за добијање дозволе за изградњу невеликог објекта за прераду секундарних сировина – освести ме и готово растужи виша референткиња за екологију и заштиту животне средине.

Да ме утеши, прво ме похвали што сам „предмет” комплетирао као мало ко, али ми недостаје, каже, „мишљење локалне управе о томе којим ћу аутохтоним врстама садница пошумити терен”. Али, то не пише… заустих. Не пише, али… Да. У својој наивности обећао сам и написао конкуришући за плац да ћу једну запуштену косину у залеђу пошумити и тиме дати свој допринос младим горанима, али и крајолику испод кога ће нићи моја фабричица. Објасни ми виша референткиња коме да се јавим и шта да од тих тамо да тражим.

Идем из општине и себи у браду богорадим што сам био наиван и лаковеран. Уто ме срете школски другар. Реч по реч и упита ме човек докле сам стигао са „објектом”. Ни до дозволе још, кажем му. А он ће мени – да ниси запео на Ф1П? Не чух за тренутак шта ми рече, па онако вођен својим мислима рекох му да ми после свега траже и некакво „мишљење о аутохтоним садницама” које треба да посадим око „објекта”. Па то ти причам, наставља, другар – Ф1П.

Па шта ти је то Ф1П? И човек ме уведе у свет у који нисам хтео да поверујем. Превод је тајна шифра за мито и корупцију, наивчино моја. Ф1П ти је у преводу – фали један папир. Само то и ништа више. Теби мишљење о аутохтоним садницама, другима о постојаности увозних камених плоча на атмосферске утицаје, трећима о тачности премера терена, четвртом о промеру каблова… И тако редом. Таман када помислиш, ту сам, више нема изненађења, а оно Ф1П.

И тек тада, после ове приче познаника из завичаја, који је хтео део својих пара стечених радом у свету да уложи у мали породични бизнис, почиње да се назире одговор на питање –  због чега се код нас на дозволу за градњу чека по 17 месеци и зашто Србија из године у годину пада на листи пожељнијих земаља за инвестирање.

Срећа је наша што има средина, попут, Сремске Митровице, Инђије, Руме или две Пазове, нека се не увреде неки други градови, у којима се дозволе издају и за две недеље. Али шта је с доласком шведске фирме ИКЕА, о чему се већ годинама код нас прича као о готовој ствари, а она по комшилуку отвара робне куће. Сме ли се посумњати у то да та, светска кућа, можда, не може да савлада наше „правило” Ф1П, које се, како дознајемо, већ одомаћило у нашим пословним круговима.

Иако је Александар Вучић борбу против корупције високо истакао на свом премијерском барјаку, а тиме и контра синдрома Ф1П, ваља очекивати да ће тон у том рату давати институције, а не будући премијер – лично.