Српски студенти у Луганску забринути

Лесковац – У Луганску, граду на истоку Украјине, живи 47 српских држављана, углавном студенатаМузичке академије. Осморо студената је из Лесковца, петнаестак из Лебана, Бојника и Власотинца, и десетак из Ниша. Колико год се они трудили да студирају и живе нормално, ситуација ипак није безазлена, утолико пре што се на само стотинак метара од њиховог дома одржавају свакодневне демонстрације. Са једним од њих, Миланом Цонићем из Лесковца, апсолвентом Музичке академије на одсеку за клавир, електронским путем смо ступили у контакт и замолили га да за читаоце „Политике” опише ситуацију у Луганску.

–Тренутна ситуација у земљи је нејасна свима, а поготово мени, студенту из Србије, коме је једини циљ да се школује и заврши школовање у граду у којем је већ четири године. На сто метара од дома Института „Тарас Шевченко”, у којем живим, одржавају се проруске демонстрације које видим с терасе. Потпуно разумем разлог демонстрација ових људи, с обзиром на то да је пре три месеца западни део земље, проевропски оријентисан, одржао демонстрације у центру Кијева и на крају добио оно у шта верује. Сада се готово исти сценарио дешава у центру Луганска, где проруски демонстранти, људи који верују и поздрављају руску политику и њеног председника, одржавају демонстрације и очекују да њихови захтеви буду подржани. Колико год да разумем немире људи, у исто време више и нисам сигуран у своју безбедност, с обзиром на то да, не само што чујем да су људи на тим демонстрацијама наоружани, већ видим да је милиција, која свакодневно пролази кроз мој институт и проверава стање у самој згради, врло озбиљно наоружана – наводи Цонић.

Додаје да изнад Луганска скоро сваког дана прелећу авиони и изражава наду да ће ситуација у земљи да се смири и да ће на крају сви одахнути, па и студенти који желе да у миру студирају.

–Колико год да покушавам да нађем разумевање за све њих и за свачије проблеме, не видим разуман разлог за рат и убиства. Вероватно сам због тога и даље овде и верујем да ће ускоро све да се смири. Иначе, демонстранти су направили прави бункер у чијем се центру налази црква у којој људи могу да се помоле, а око ње су шатори и трафике у којима се припремају бесплатна храна и пиће. Право село у центру града – закључује Милан Цонић.

На питање колико има наших студената у Луганскуи да ли се друже, одговара:

–Наравно, живимо заједно, раздељени по секцијама у Дому које су релативно близу једна до друге, на истом улазу и на приближно истим спратовима. Има нас 47 и свирамо разне инструменте, прави мини оркестар. Највише има хармоникаша, пијаниста, трубача, кларинетиста, обоиста и виолиниста, а ту су и певачи. Теже је навести инструменте које не свирамо – каже Милан Цонић и додаје – Ево, управо чујем како певају демонстранти. Славље траје од јутра до мрака и од мрака до јутра.

Родитељи су забринути за своју децу и свакодневно су у контакту с нашом амбасадом у Кијеву. Амбасадор Раде Булатовић посетио је недавно студенте и пренео родитељима да су безбедни и да нема разлога за бригу.Миланова мајка Сања Цонић каже за наш лист да преко Скајпа види сина и разговара с њим, а свакодневно је у вези и с нашом амбасадом у Кијеву.

Студенти су по цео дан на Универзитету, ујутро изађу и тек увече се враћају. Ноћу не смеју да скитају, у дому је уведена стража. У току су завршни испити за прву, другу и трећу годину студија, који се завршавају за седам дана, и студенти су већ купили карте за повратак у Србију за 23. април. За оне који завршавају студије, као што је Милан, завршни државни испити почињу 12. маја и одвијају се по посебној процедури, долазе професори из Кијева, тако да ће они моћи да се врате тек половином маја.