"Лукоилу" се не свиђа српско тржиште

Руски нафтни гигант "Лукоил–Беопетрол", према за сада непотврђеним информацијама, све је ближи одласку са нашег тржишта. Звучи невероватно, али компанија оваквог калибра, судећи по много чему, није се баш снашла на, објективно, малом српском тржишту. Резултати њиховог четворогодишњег присуства у Србији  јесу пословање с губицима, које је недавно кулминирало и смањењем плата запослених, пробијање рокова за реализацију купопродајног уговора, због којег је требало да плате казну од око 35 милиона евра, константан пад вредности акција на Београдској берзи...

На списку недаћа "Лукоила" је и кашњење у модернизацији пумпи. И обичном посматрачу је јасно да их је конкуренција претекла, иако им се у старту није могла ни приближити. "Лукоил" је бизнис у Србији започео са више од 170 готових пумпи, док су остале нафтне компаније морале да их граде.

Сам директор "Лукоил–Беопетрола" Пламен Попов у јавности је недвосмислено изјавио да компанија "после приватизације послује у условима монополистичког тржишта, будући да је Уредба о забрани увоза деривата и даље на снази, а да држава регулише цене деривата, што смањује маневарски простор за зараду". Као разлог више за лоше резултате навео је "да је Беопетрол 2003, када је купљен, имао губитак од око 489,8 милиона динара". Ових дана, док акције "Лукоила" осетно падају, први човек компаније тврди да је њен капитал данас чак пет пута већи него када су је купили.

И док мали акционари "Лукоил–Беопетрола" покушавају целу ствар да изнесу на чистац, апелујући на јавност да руски рецепт не би требало примењивати у будућим приватизацијама јавних предузећа у Србији, с друге стране, запослени траже да им се исплате све заостале зараде. Због лоших финансијских резултата лични дохоци су им умањени од 20 до 25 одсто.

Како потврђују у "Лукоил–Беопетролу" први човек компаније Пламен Попов одлучио се на овакав, по њему најбезболнији корак, како би уштедама покушао да у догледно време компанију доведе на зелену грану и тако оправда име руског гиганта. У супротном би, како је предочено и радницима, морало да се иде на још драстичније мере, због којих би на крају они највише испаштали. Уколико се пословање побољша радници би до краја 2008. године добили све неисплаћене зараде.

У "Лукоилу" тврде да им у остваривању позитивних резултата тешкоће праве и високи порези који морају редовно да се измирују држави, а да други немају ту обавезу. Уз то, тврде да је и јако спора процедура у добијању дозвола за градњу нових пумпи.

Како "Политика" сазнаје из извора блиских "Лукоилу", централа ове компаније у Русији због свега овога озбиљно размишља да "батали" даљи посао у Србији. До неких бољих времена. Извесно је и да због овакве слике у јавности "Лукоил" чак неће учествовати ни на тендеру за приватизацију НИС-а.

Ни по котирању акција на Београдској берзи за Лукоил–Беопетрол се не може рећи да успешно послује. Иако је реч о четвртој нафтној компанији у свету, вредност акција јој константно пада. Када су 7. маја ове године акције изнете на берзу њихова вредност је била 21.000 динара (око 260 евра), а када је руски гигант куповао "Беопетрол" пре четири године вределе су чак 706 евра. Ових дана оне вреде 12.500 динара за акцију (око 155 евра). Упитан да објасни шта могу бити разлози константног пада акција једне овако угледне нафтне компаније, Бранко Павловић, заступник малих акционара "Лукоил–Беопетрола", каже да би дневне осцилације могле да се објасне "психолошким" разлозима, који су карактеристични за берзанско пословања, али када акције дуже време падају онда нешто "дебело" није у реду.

На питање колико су, по њему, извесне најаве "Лукоила" да прекида посао у Србији и то пошто је, како тврде, дебело преплатио "Беопетрол", Павловић тврди да они то стално говоре, али да су мале шансе да се тако нешто деси.

– Стално понављају да је њихов главни проблем српска влада. Да је влада боља, према њиховим тврдњама, "и њихово пословање би било за пример". Они треба да објасне шта под тим мисле", закључује Павловић.