Погрешне идентификације отежавају потрагу

Посмртни остаци више од 300 особа налазе се већ 15 година у мртвачници у Приштини, а њихов идентитет није утврђен, јер се узорци њиховог ткива не поклапају ни са једним узроком у бази података Међународне комисије за нестале са седиштем у Сарајеву која обавља поступак идентификације на основу ДНК анализе.

– Могући разлог за то што ова тела до данас нису идентификована је погрешна идентификација страдалих класичном методом после бомбардовања 1999. године. Наиме, после НАТО агресије, тимови Хашког трибунала су дошли на Косово и Метохију и буквално прекопали све, тражећи доказе за оптужнице које су већ биле подигнуте. Тада су идентификовали класичном методом више од 2.000 тела и предали их породицама. Међутим, проблем је што ова идентификација није довољно поуздана, а чланови породица страдалих нису дали крв за ДНК анализу – каже за „Политику” Вељко Одаловић, председник Комисије Владе Србије за нестале на територији бивше Југославије.

Постоји могућност да је у одређеном броју случајева дошло до погрешне идентификације и да су Албанци сахранили особе које им нису сродници, док тела њихових рођака, у ствари, леже у приштинској мртвачници.

– Покренули смо акцију са надлежнима у Приштини да они разговарају са породицама које су пре 15 година преузеле покојнике, да сада дају крв за ДНК анализу. Уколико се то уради, и међу узорцима оних чија су тела у мртвачници у Приштини се појави подударање са узорцима чланова поменутих породица, знаћемо да је идентификација била погрешна и тражићемо ексхумацију тела која су сахрањена – објашњава Одаловић.

Цео овај поступак иде прилично тешко и споро, напомиње наш саговорник. А да је сумња у погрешну идентификацију основана указује и податак да је од 88 реексхумираних тела на подручју Косовске Митровице, чак 17 било погрешно идентификовано.

Утврђивање идентитета посмртних остатака пронађених не само на Косову и Метохији, већ у свим крајевима некадашње Југославије, обавља Међународна комисија за нестале особе (International Commision on Missing Persons – ICMP) и то путем ДНК анализе. Уколико је могуће за ову анализу узимају се узорци бутне кости и зуба страдалог, јер се одатле извлачи најквалитетнији профил, док на другој страни сродници несталог дају крв за ДНК анализу.

– Када ICMP добије референтни узорак члана породице, издваја се профил ДНК који ће проћи процес поређења са свим профилима ДНК издвојених из добијених посмртних остатака жртава. Како би се са сигурношћу могло потврдити подударање ДНК потребно је више референтних узорака чланова породице. Најбољи узорци за поређење ДНК су узорци ближих чланова породице, као што су родитељи и деца нестале особе – каже за „Политику” Јасмин Аговић, службеник за медије ове комисије.

Узимање узорака крви је једноставно, а за ДНК анализу је потребно свега четири капи крви блиских сродника несталог, које се стављају на папирну картицу. Уколико дође до поклапања ДНК узорка настрадалог неким од узорака које су дале породице несталих, а налазе се у компјутерској бази, издаје се Извештај о подударању ДНК надлежном органу који је доставио узорак посмртних остатака. Овај извештај се даје само када статистичка вероватноћа подударања ДНК достигне 99,95 одсто, објашњава Аговић и додаје да крвни узорци сродника несталих и узорци посмртних остатака пролазе кроз специфичне научне процесе изоловања ДНК у лабораторијама ове институције. Када се изолује ДНК, профил се у електронској форми уноси у ICMP компјутерску базу. Затим се уз помоћ посебног софтвера обавља такозвано мечирање, то јест упоређивање новог узорка са свим узорцима који постоје у бази.

– Ово упоређивање се обавља свакодневно на свим новим профилима. У случају када пронађемо подударање између ДНК узорака, о томе обавештавамо надлежну институцију – каже Аговић.

Међународна комисија за нестале почела је у новембру 2001. да користи ДНК анализу за идентификацију великог броја несталих у оружаним сукобима. Добијени су узорци више од 91.000 особа које су у крвном сродству са 29.500 несталих из некадашње Југославије. На другој страни надлежни из бивших југословенских република послали су ICMP више од 55.000 узорака посмртних остатака из гробница у овим земљама.

– Од новембра 2001. успели смо поређењем ДНК из крви сродника и ДНК узорака костију да откријемо идентитет 17.476 особа у бившој Југославији, од чега 14.526 у Босни и Херцеговини – истиче Аговић.

Према ICMP прелиминарној регионалној листи активних случајева, тренутно у региону има 12.780 несталих, објашњава наш саговорник. Иначе, ова међународна организација настала је током самита Г7 у Француској 1996. године.

-------------------------------------------------------------------

Сарађују и са Интерполом

Међународна комисија за нестале има споразум са Интерполом у складу са којим пружа помоћ у случајевима несталих широм света. Такође, како каже Јасмин Аговић, ангажована је у решењу проблема несталих услед оружаних сукоба, природних и несрећа изазваних људским фактором, кршења људских права...

„Неке од земаља у којима је ICMP био или је још ангажован су Кипар, Либија, Ирак, Јужноафричка Република, Чиле, Салвадор, Норвешка, Филипини, Канада, Кенија, Тајланд, Мексико, САД”, истиче Аговић.