Вучић оверио програм за опоравак економије

Пакет економских мера којима Влада Србије намерава да оживи нашу привреду коштаће ове године буџет између 150 и 200 милиона евра, плус 60 милиона евра за нове субвенционисане кредите, рекао је јуче Александар Вучић, након што је у Палати Србија завршио разговоре са банкарима, директорима највећих страних компанија и представницима грађевинске индустрије.

Конкретно, са банкарима је договорено да се нашој привреди омогуће јефтинији, субвенционисани кредити. Држава ће из буџета дати 60 милиона евра, а банке ће пласирати на тржиште око 1,2 милијарде евра повољних позајмица. Вучић је објаснио да је реч о кредитима са грејс периодом од шест месеци и роком отплате од годину дана. Каматна стопа би требало да буде нешто већа од пет одсто.

На питање одакле ће се обезбедити новац за најављене мере, он је одговорио да ће тај трошак делом бити надокнађен кроз смањење сиве економије, од чега се у 2014. години очекује око 100 милиона евра.

– План је да до 2017. године приходи од сузбијања сиве економије буду од 500 до 700 милиона евра – казао је Вучић.

Премијер је рекао да је био најзадовољнији састанком са банкарима, док је најтежи био састанак са грађевинарима, јер је та индустрија у јако тешком стању.

Да банкари имају позитивно мишљење о увођењу субвенционисаних кредита, новинарима је казала Драгиња Ђурић, председница Извршног одбора Банке Интеза.

– То ће поспешити кредитну активност у привреди и помоћи реалном сектору – навела је она.

Драгиња Ђурић је подсетила да је услов за ту врсту кредита да држава исплати обавезе према банкама за раније субвенционисане кредите. Како је рекла, банкари су добили обећање Лазара Крстића да ће се то догодити после ребаланса буџета, што би требало да буде у јуну.

Највећу пажњу је, међутим, изазвао четврти и последњи састанак, односно онај са домаћом привредом, и то због појављивања Мирослава Мишковића, власника „Делте”, против кога се води судски спор због сумњи за малверзације у путарским предузећима. Мишковић је на састанак дошао са три потпредседника своје компаније. Како сазнајемо, он је на затвореном састанку говорио о пољопривреди и грађевинарству. Рекао је да „Делта” има три велика грађевинска пројекта која не успева да реализује због проблема грађевинске документације и затражио исте онакве услове какве имају инвеститори у Словенији и Хрватској, односно да граде са истом документацијом која је потребна у овим земљама. Мишковић је говорио и о мерама које предлаже за унапређење пољопривредне производње у Србији. Како сазнајемо од учесника састанка, Вучић је Мишковића прекидао финим питањима све време, тачно је знао све бројеве „Делта” аграра и сложио се са већином ствари које је изнео Мишковић. Сам Вучић је на конференцији за новинаре рекао да учешће Мишковића није чудно, јер су три његове компаније међу првих 200 по плаћању пореза у Србији.

– Судови раде свој посао и рећи ће своје о кривици – истакао је Вучић.

Раније, Вучић је имао састанке и са представницима страних компанија и са грађевинском индустријом. Страни инвеститори су највише били заинтересовани за утврђивање јасних правила игре, односно да се поставе рокови за усвајање прописа који ће побољшати услове пословања у Србији. Занимало их је и доношење новог закона о раду, што је Вучић обећао да ће се догодити у наредних неколико недеља. Генерално, представници већине страних компанија су рекли да су задовољни отвореном и двостраном комуникацијом на састанку. Кирил Кравченко, генерални директор НИС-а, казао је новинарима да је на састанку предложено и да се у јавну расправу о законима који се односе на запошљавање и инвестиције што више укључе и представници крупног бизниса. Осим тога, занимале су их и конкретне ствари које се тичу њиховог пословања, па је тако Дејан Турк, директор ВИП-а, имао питања у вези са прерасподелом фреквенција које се не користе. Одговор је био да ће му Влада Србије на то одговорити у року од седам дана.

Осим Вучића и Крстића, на састанку су били и Зорана Михајловић, министарка саобраћаја и инфраструктуре, Александар Вулин, министар за рад, Снежана Богосављевић-Бошковић, министарка пољопривреде, Синиша Мали, градоначелник Београда, Жељко Сертић, председник Привредне коморе Србије и Веселин Пјешчић, вицегувернер НБС. Међу 29 банкара били су Драгиња Ђурић, председница Извршног одбора Банке Интеза, Горан Питић из Сосијете женерал банке, Ивица Смолић, представник Комерцијалне банке, Владимир Чупић, председник ИО АИК банке... Међу представницима страних компанија су били Дејан Турк, генерални директор ВИП-а, Уве Фредхајм, генерални директор „Теленора”, Станка Пејановић, генерална директорка „Меркатора С”, Слободан Петровић из инвестиционог фонда „Салфорд”, Кирил Кравченко, генерални директор НИС-а... Од домаћих бизнисмена ту су били и Миодраг Костић, Веселин Јевросимовић, Бранислав Грујић, Жељко Митровић...