Крађа

Како бисте се осећали када би на некој непознатој жени на телевизији приметили ваш накит? Или када бисте видели да се водитељ у ТВ студију игра с вашим мобилним телефоном? Да појасним, неко је присвојио нешто што припада вама. Шта радите у тој ситуацији?

Пред овом дилемом последњи пут сам се нашла када сам у „Политици” објавила текст под називом „Немамо вај-фај причајте једни са другима”, у чијем поднаслову стоји констатација да вирус социјалног аутизма кружи међу младом генерацијом и да су ајфони, ајподи и смарт телефони прекинули контакт младих са реалношћу. Није прошло неколико дана, а весела водитељка јутарњег програма у студију ТВ Хепи, са осмехом је најавила прилог под називом „Да ли вирус социјалног аутизма кружи међу младом генерацијом” и у студио увела – саговорника из мог текста! Потом му је поставила идентична питања које сам му ја поставила у свом тексту, на које је он покушао да пружи за нијансу другачије одговоре, свестан апсурдности ситуације у којој се налази.

То, нажалост, није први пут да колеге „позајмљују” моје теме и саговорнике – ако бих парафразирала бившег министра грађевине и урбанизма „да мало крадуцкају, па да им толеришем”, али то „крадуцкање” одавно је престало да се пише у деминутиву. Наши текстови се преписују и краду у неограниченим количинама – заинтересована за судбину овог текста преко „Гугла” сам открила да је сајт Б 92 дан касније пренео мој текст, наводећи извор, али мењајући назив у „Да ли нас модерне технологије све више отуђују”. Истог дана, црногорски портал Кодекс.ме такође је пренео мој текст и написао да је његов аутор извесни или извесна С. Д. Толико о новинарском кодексу, части и поштењу.

Да се разумемо, немам комплекс више новинарске вредности и не гајим илузије да сам Хемингвеј и да моји текстови заслужује Пулицерову награду. Али, васпитана сам да је крађа морално неприхватљива делатност. Адвокати додају – и кажњива. 

Алекс Петровић, партнер у адвокатској канцеларији „Јоксовић, Стојановић и партнери”, подсећа да сваки новинарски текст који није пуко извештавање са догађаја представља ауторско дело и заштићен је законима о ауторским правима.

Ауторско дело ужива заштиту овог закона од момента објављивања – ако неко „прекопира” текст и не напише одакле га је узео, то представља виши степен прекршаја. У праву се „толерише” незнатни део украденог текста – ако је у тексту написано нешто што је опште место, на то нико не може да полаже ауторско право. Али, ако је већи део текста суштински прекопиран, за то су предвиђене новчане санкције – од милион до три милиона динара. Мислите о томе, драге колеге, када следећи пут, у недостатку сопствених, добијете идеју да позајмите наше идеје, теме и саговорнике.