Коштуничин сценарио за Вучића

Евроатлантски центри моћи – који желе да наша постмодерна окупација буде заокружена– делују фазно. Притом, све је добро промишљено како би се стигло до њихових циљева.

Што се тиче наших политичара, они и када имају патриотске намере, по правилу настоје да се према „империји” поставе кооперативно. Ако се претендује на учешће у власти, а не тек на политичко статирање, другачије вероватно и није могуће. Западни фактори контролишу велики део нашег финансијског и медијског сектора, те имају многе друге полуге унутрашњег притиска(од квазиНВО до наводно независно-интелектуалних делатника), а на то се надовезују и спољне стеге. Уз помоћ свега тога, свака политичка снага у Србији, бар до сада, могла је да буде постепено сломљена. То је прагматичним евроатлантским стратезима давало смелост да, када су процењивали да ће постепено моћи да изнуде жељене уступке, не коче успињање на државни врх и оних српских политичара који им нису баш по вољи.

Тада почиње озбиљно затезање конопца, где српска страна настоји да, на неким пољима попуштајући, заштити оно што сматра виталним националним интересом, док западни чиниоци гледају да, миц по миц, постигну своје. Рачунају да је већина наших „лидера”, када су притерани у ћошак, спремна да повије главу. Међутим, они који имају лични и политички интегритет, када схвате да се даљом кооперативношћу за државу не може више ништа извући, дефинитивно заузму борбену позицију. Западни центри моћи, који настоје да нам кроје судбину, рачунају да ће свакога тихо сломити, али им се ипак некада деси да на крају морају да покрену свој овдашњи идеолошки апарат у општу офанзиву. То је био случај са Коштуницом, пошто се одлучно успротивио политици наметања тзв. косовске независности.

Због тога је ДСС у једном периоду хистерично сатанизована. Од тога да је преко медија и лидера јавног мњења диригованих од стране запада ширенирационални страх да нас Коштуница води у неки новисукоб, преко намерног изазивања поремећаја на финансијском тржишту, до пласирања лажних или чак и тачних, али суштински не претерано битних оптужби против неких људи из врха ДСС-а. Ништа негативно није могло да се каже о поштењу тадашњег председника владе, али је стварана отужна атмосфера да је он неконструктивни циник и мрачњак, који нас води у пропаст.

Такав приступ је дао резултат. Упркос свим испитивањима јавног мњења, коалиција за европску Србију је победила на изборима. И то не зато што је добила више гласова од очекиваних, већ стога што су они на националним позицијама добили много мању подршку него што се претпостављало. Многи њихови симпатизери, деморалисани и уплашени, нису изашли на изборе, а ми смо у наредним годинама пали још дубље у понор. Игра отимања од нас онога што запад жели, наставила се по нас у још неповољнијим околностима. И ту смо где смо, али и то је некима мало!

Сада је, по сценарију разрађеном за Коштуницу, отпочела акција сатанизације Вучића и дела његовог окружења (с намером да се оно у целини застраши). Он је из протеклих избора, са становишта интереса наших постмодерних окупатора, изашао сувише јак. То није добар основ да се из њега извуку нови уступци који су дошли на ред, а међу њима јепре свега поново отварање процеса НАТО интеграција и сврставање Србије за сада макар и симболичним усвајањем извесних санкција против Русије.

Зато се сада отвара рафална паљба по Вучићу. Оне који то раде баш брига за последице поплава, стварне или измишљене плагијате, а богами и грађанске слободе. То су само изговори. Када је пре 2012. у Србији владало медијско једноумље, ни реч нису рекли док су многи наводно учени и способни критичари садашње власти аплаудирали и асистирали онима који су водили економску политику услед које је наша индустријска производња мања него у време владавине Милошевића, те су уништили војску и још многе друге полуге државне моћи.

Пожељна је аргументована критика власти, и за њу свакако има разлога, али они који сада воде оркестрирану црну кампању против ње, а по правилу су разнородни рецидиви политичког братства које је, уз једну кратку паузу превласти ДСС-а, водило кључну реч од краја 2000.до средине 2012, показали су ко су и шта умеју! Ако им поверујемо чека нас само даљи суноврат. Било тако што ће власт бити сломљена и присиљена да крене антируским курсом (а самим тиме и антисрпским, јер је Москва стуб одбране наших интереса на КиМ и у вези са РС) или пак тако што ће бити озбиљно ослабљена како би је после неког времена заменила тек козметички дотерана екипа која је Србију девастирала.

Политички аналитичар