Томислав свом селу поклонио капелу

Адрани код Краљева – Уз пригодан скуп мештана, рекло би се, ни тужан ни весео, сутра ће бити отворена нова капела на једном од три месна гробља у селу Адранима код Краљева.

Истина, ако баш неко мало више попије па се развесели или ако неко од старијих мештана не буде могао да се „стрпи“ па душу испусти данас, сахрана на дан отварања капеле, могла би мало да поремети планирани сценарио. Било како било, Адранци у том делу села од око 250 домаћинстава добиће на поклон капелу на гробљу какву ни богатија сеоска насеља немају. Објекат од око 200 квадрата, на десет ари плаца, има и велику салу за скупове после сахрана и парастоса, посебну просторију са модерно опремљеном кухињом и пространу терасу. Све је то дародавца Томислава Бантулића, иначе житеља Адрана, коштало око 50.000 евра.

– Проценио сам да нам је капела најпотребнија. А и остарила су ова наша поморавска села. Док сам градио, од 26. марта до данас, умрло је само из овог дела села њих шесторо, а родило се једно дете. Хтео сам да градим и дискотеку али коме, кад је младих све мање. Додуше, већ сам се договорио, помоћи ћу градњу објекта у коме би биле свлачионице и купатила на игралишту сеоског клуба „Борац“ –објашњава нам Бантулић.

Да је у поменутој помоћи Бантулић погодио потврђују нам и други мештани, а Верослав Стефановић још додаје „да због неслоге око планова шта и како градити у селу ми капелу не би никад направили...“

А, занимљив је, могло би се рећи и авантуристички, живот Томислава Бантулића. Од дана када је радио као столар у краљевачкој фабрици намештаја „Јасен“ и живео од плате и кредита, до богатог човека, дарежљивог и хуманог. Није било давно, крајем осамдесетих када је са супругом Миланком, од пре годину и по дна почившом, напустио већ посрнули „Јасен“ и „отиснуо“ се на море. Пошто је његова супруга по професији била угоститељски радник, имао је храбрости да се у Јелси, на Хвару упусти у конкуренцију са другим угоститељима па је тамо две туристичке сезоне имао ресторан. Онда се вратио и у оближњем Витановцу отворио кафану, а после тога у родним Адранима. Али, због болести дисајних органа сина Ненада, једно од троје своје деце, по препоруци лекара породица се трајно сели у Петровац на Мору. Тамо није радио у угоститељству, за живот је зарађивао на локалној пијаци продајући сувенире и другу робу.

– Посрећило ми се, рекао бих да сам се поново родио, када сам упознао Еву Радовић, код које смо становали. Она сада има 96 година и због нашег коректног односа и бриге о њој препустила ми је своју имовину, кућу и земљиште. А, познато је да то тамо, после доласка већег броја Руса, има цену – каже Томислав Бантулић.