Три деценије са орловима

Љубовија – Бити снадбевач орловске мензе није баш лак и једноставан посао. Међутим, мени који то радим тридесет година причињава велико задовољство, јер сам од малих ногу љубитељ птица а највише орлова белоглавих супова који се гнезде на каменим литицама у кањону реке Трешњице недалеко од моје куће – каже Михаило Вучићевић (77) из села Горње Трешњице код Љубовије, и наставља причу: 

– Да храним орлове кланичким отпадом – изнутрицама домаћих животиња, који добијам бесплатно у кланицама  у Љубовији, почео сам 1957. године. Тада их је у кањону Трешњице било свега неколико парова а сада их овде има 18 парова. Овог лета овде се излегло још 12 младунаца, које су родитељи добро однеговали. Да снабдевам супове храном ангажовали су ме Фонд за заштиту птица грабљивица и Завод за заштиту природе у Београду. Доскора сам на коњу храну односио суповима у њихов "ресторан" који се налази на једва приступачној стени. Прошле године у јесен изграђен је пут до станишта белоглавих супова у дужини од два километра, па им храну одвозим трактором два пута у месецу од 700 до 900 килограма. Одскора храну за орлове добијам бесплатно и из кланице "Човић" у Бајиној Башти, чије је власник Славољуб Човић. Одвозити храну овим лепим и веома ретким птицама, којих још у невеликом броју има у кањону Милешевке и Увца није увек лако, поготову зими када снег завеје и лед окује пут који води кањоном. У зимском периоду помаже ми и мој син Лука па храну суповима односим на коњу, и никад се није догодило да је не добију на време.

 Храна за супове не стиже само из кланица већ добијају и другу, квалитетнију.

 – Чим дознам да је код неког сељака у оближњем селу угинула овца, говече, свиња или коњ ја одем тамо, натоварим на кола мртву животињу и довезем је на хранилиште орлова. Повијен кљун белоглавог супа није довољно снажан да са њим пробије кожу угинулог бравчета или говечета. Зато ја са ножем на угинулој животињи уздуж и попреко пресечен на неколико места кожу и тада се супови сладе квалитетним месом. Брине ме што се овог лета у резервату белоглавих супова у кањону Трешњице појавио повелики број паса луталица, који долазе на хранилиште и једу храну намењену орловима. Поред тога од њих орлови не смеју да приђу месту на којем је њихов "ресторан", па често су због тога  гладни. Међутим још нико ништа није предузео да се супови ослободе од најезде паса луталица, којих је из дана у дан све више. Белоглави супови су лешинари, хране се искључиво угинулим животињама. Они прекидају ланац заразе, а отпорни су на антракс, и због тога су незамењиви чистачи природе. Суп може да поједе од 6 до 7,5 килограма и достижу тежину до 8,5 килограма. Рећи ћу вам још и ово:  

 – После заједничког оброка, у летње дане када је велика врућина, супови се окупе и одлете на Дрину која је од њиховог станишта у Трешњици удаљена ваздушном линијом два километра да се окупају. На хигијену полажу много. Зато су беспрекорно чисти. После купања, стоје поред воде раширених крила која имају распон од 2,8 метара и суше перје.

При растанку са Михаилом, он нам рече да ће то чинити све докле га здравље буде служило. А после тога о белоглавим суповима и о набавци хране за њих, стараће се његов син Лука и унук му Слободан који, такође, воле белоглаве супове.