На кафи у Смиљковом замку

Житорађа – Пред кућу градоначелника Ниша Смиљка Костића, у двадесетак километара удаљеној Житорађи, која се уздиже на самом врху брега Лојзиште изнад овог села, стижемо десетак минута пре уговореног времена. Долазимо, најпре, пред велику металну капију на којој пише да се отвара на моторни погон. "Ова капија чува, а овај комшија и рођак надгледа кућу када градоначелник није ту", објашњава нам сапутник, Костићев сарадник Светислав Низић, демантујући тако сеоске приче да Смиљково имање надгледају униформисани чувари. Истина је да их ни ми нисмо приметили.

Пролазимо мимо уређених стаза и високих четинарских стабала, прошараних лампионима. Пред кућом, у хладу платана – бела баштенска гарнитура, а горе на великом трему још две. Добродошлицу нам пожеле стасита и енергична Лидија, Костићева супруга. Тачно у 10 – појављује се и он, извињавајући се што је у радној одећи, док нам Лидија већ доноси кафу, свежу воду и бистру ракију. Њен муж додаје: "Не могу да кажем пробајте моју ракију, јер је ја нисам пекао, већ моја жена". У разговору о ракији сазнајемо да човек кога смо затекли за столом – зна да прави лепу бурад и да је био надзорник КП дома у Нишу.

– Откад сам 1998. био у затвору, истражном, видео сам да су надзорници људи који раде тежак и одговоран посао и зато их уважавам – каже Костић, уз опаску да је тада био на удару "криминалаца у самом врху државе".

Разнобојни хибискуси

Прелазимо затим код базена и придружујемо се бившем затворском надзорнику. Базен је необичног облика, окружен сребрним смрчама, плавим јелама, високим чемпресима и разнобојним хибискусима... Неки човек, снажне конструкције, иде час тамо, час овамо према кућици за хидрофор и зиданој пећници, уз гласно гунђање. Претпостављамо да је то мајстор који је дошао да отклони квар на хидрофору.

У међувремену, на терасу пристиже нека делегација и наш домаћин, видимо, жучно расправља са једном женом. По њиховом одласку, седамо за сто на трему, где нас већ чекају чаше са белим и црним вином и – колачи "на гвозд"...

– Као што видите, моја је кућа стално отворена. Ово је била једна пословна делегација из Париза, а већ се најавила друга из Америке. У питању су велике инвестиције, послови важни и за град и за државу. Ми смо у ситуацији кад су нам потребни велики послови, а за њих је потребно време. Потребни су и дуги разговори, сагледавање бројних интереса. Зато ја комбинујем: на одмору сам, али морам и да радим – истиче градоначелник Ниша.

Прича даље како су нишке демократе прошле године покушале да га опозову и како је из свега изашао јачи – тако што је на референдуму о опозиву добио чак већи број гласова него на изборима.

– Овде у Житорађи има једна фарма у центру села која "лежи" на великом подземном језеру питке воде и због тога морамо да је изместимо врло брзо. Имамо и  реку Топлицу, наше богатство које треба да чувамо. Због тога је важна изградња еко-центра, уређење поступања са отпадним водама и довршавање градње водосистема "Селова", да свако има воду за пиће – обећава Костић и најављује:

– Овуда треба, са путом, да прође и гасовод, а на периферији Ниша већ је одређена локација за електрану на гас од 450 мегавата, што је половина садашње производње струје у Србији!

За непосредне изборе

Залажући се за то да "народ непосредно бира градоначелника, као што је свуда у свету", наш саговорник о својој кандидатури каже:

– Треба да видим да ли све захтеве могу да испуним и, што је најважније, шта каже на то моја породица.

Кажемо, на крају, домаћину да се прича како он купује имања која је његов отац продавао да би га школовао. На то ће Смиљко:

– Не! Никада мој отац није продао ни стопу. Он је истоварао угаљ по Нишу, Прокупљу и Житорађи, ишао у надничарење... Ја сам продао део имања и направио кућу у Матејевцу код Ниша. Тад мајка није говорила месец дана са мном, а избегавали ме и пријатељи. Али, нисам прокоцкао дедовину.