Дрвени јастуци
Изум који се свакодневно користи у сваком дому широм наше планете, а на који мало ко обраћа пажњу јесте – јастук. Данас их има најразличитијих, у свим облицима и величинама, прављених од природних и вештачких материјала. У последњој деценији техника прављења јастука је доведена до савршенства, па се на тржишту могу наћи и они који се прилагођују облику главе и врата, пуњени антиалергијским материјалом или пеном по НАСА технологији. Стари јастуци, пуњени гушчјим перјем, који су користиле наше баке, изгледа све више тону у заборав.
Идеја о удобном спавању или одмору са главом на мекој и угодној уздигнутој површини није настала у модерно доба. Богатији људи у древном Египту нису могли да замисле свој сан без јастука. Додуше, он је био знатно мањи од данашњег и пуњен оним што су Египћани имали при руци. Старим Грцима и Римљанима такође је било важно да се одморе на јастуку, а посебну пажњу овом изуму посвећивали су древни Кинези. Они су правили јастуке за главу и ноге, пунили их травом или лековитим биљкама, па су њихови јастуци имали двоструко дејство – помагали су у одмору и лечењу. Кинези су отишли и корак даље у модификовању овог изума, па су израђивали дрвене, керамичке и кожне јастуке који баш нису могли да се похвале нарочитом удобношћу.
У вековима који су уследили људи су трагали за удобним сном. Тако је вековима била мода да се подиже горњи део кревета помоћу дасака, а затим су на њега стављани велики јастуци, најмање два. На тај начин добијана је постеља. Али, изгледа да је већини тај положај пријао, пошто су многи тако спавали, а овај обичај преношен је столећима са генерације на генерацију. Тако су у већини земаља људи све до половине 18. века спавали готово седећи.
Дуго времена памук је био главни материјал за прављење јастука, а вредне руке мајстора стварале су права уметничка дела приликом украшавања. Осим јастука коришћених за спавање, вековима су били популарни и они мањи, декоративни јастуци који су често украшавани најразличитијим везом и били су стављани на видно место у кући. И данас у многим домовима постоји бар један украсни јастук.
Читав низ векова јастуци су били приступачни само имућнијима, јер су рађени ручно и били су јако скупи. Када су крајем 19. и почетком 20. века почели да се праве индустријски, јастуци су постали доступни и онима са плићим џепом. Највеће индустрије у Америци у модерно доба произведу од 10.000 до 15.000 јастука дневно, што довољно говори о њиховој потражњи. Памук су у међувремену потиснули вештачки материјали, који су се показали лакши за одржавање.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


