Осми банкрот Аргентине

Америчка агенција за кредитни рејтинг „Стандард и Пурс” прогласила је јуче „селективни банкрот” Аргентине, други у последњих 13 година. Кључни покретач најновијег банкрота данас друге најјаче латиноамеричке економије јесу пресуда америчког федералног суда и огорчени отпор Буенос Ајреса да намири два америчка спекулативна фонда који су купујући обезвређене хартије од вредности те земље почетком миленијума очекивали профит од њиховог каснијег уновчавања по номиналној вредности.

Аргентина је 2001. године банкротирала пошто није могла да отплати дуг према страним повериоцима од око 100 милијарди долара. Искључена са међународног финансијског тржишта, земља је склизнула у вишегодишњи привредни хаос, док је влада у Буенос Ајресу отпочела тегобне преговоре са повериоцима о реструктурирању дуга.

Након вишегодишње битке, Буенос Ајрес је 2005. и 2010. године постигао споразум са 93 одсто поверилаца о замени старих обвезница новим у износу 75–79 одсто првобитне вредности. Мала група америчких спекулативних инвеститора (међу којима су поједини својевремено обилно профитирали тргујући обвезницама урушеног Перуа и ДР Конга) одбила је предлог о обезвређивању хартија од вредности и ствар предала суду у САД.

Пресудом америчког суда 2012. Аргентини је наложено да у целости исплати тих седам одсто страних поверилаца. Потоње жалбе Аргентине нису уродиле плодом. Буенос Ајрес је отпор да намири те хеџ фондове правдао чињеницом да би онда покренуо лавину захтева за обештећење оних који су пристали на реструктурирање дуга.

Амерички федерални судија Томас Грајсеј (84) није имао превише разумевања за апеле Буенос Ајреса, већ је недавно одлучио да Аргентина мора у целости да исплати незадовољне инвеститоре, и то истовремено када намирује приспеле обавезе према помирљивијим повериоцима: крајем јуна. Буенос Ајрес је у међувремену код банке Њујорк Мелон положио 539 милиона долара како би 30. јуна на време исплатио пристигле камате споменутој већини поверилаца.

Судија је пресудом истовремено забранио америчким финансијским институцијама да помогну Аргентини да испоштује рок за исплату камата! Уз то, наложио је банкама да, под претњом извођења пред правосудне органе САД, почну да трагају за аргентинском имовином по иностранству у случају да Буенос Ајрес одбије да намири групу спекулативних инвеститора.

Оваква пресуда изазвала је Међународни монетарни фонд на реакцију без преседана. ММФ је упозорио на могуће далекосежне последице одлуке америчког федералног суда у спору у којем је један од актера страна суверена држава.

У међувремену, у грозничавом настојању да Аргентина не објави банкрот, при чему би дотични инвеститори тек остали без изгледа да остваре профит, амерички федерални суд је продужио за 30 дана рок за преговоре Буенос Ајреса и два хеџ фонда – „Елиот кепитал менаџмент” и „Аурелис кепитал менаџмент”.

Пошто је тај рок истекао у ноћи између среде и четвртка, Аргентину је снашао „селективни банкрот”. На ту вест вредност акција на берзи у Буенос Ајресу је скочила, а цена задуживања те земље је снижена, јер инвеститори верују да ће Аргентина и спорна група инвеститора постићи договор почетком 2015. године.

„Буенос Ајрес неће са лешинарским фондовима потписати никакав споразум који угрожава будућност Аргентинаца”, поручио је јуче Аксел Кристоф, аргентински министар економије.

Размера аргентинског банкрота сада је у рукама оне већине инвеститора који су одлуком судије Грајсеја у међувремену остали без уговорене камате. Они ће се сада обратити Међународном удружењу за свопове и деривате које до 4. августа има рок да процени да ли је у питању прави или технички банкрот.

У случају правог банкрота повериоци ће имати право да од Аргентине сместа затраже исплату својих укупних потраживања у целости, за шта Буенос Ајрес нема довољно резерви.

Парадокс је то што, према устројству текућег глобалног финансијског поретка, Аргентина није имала коме на свету да се жали на пресуду америчког федералног суда.