Нема зајма за буџет без ММФ-а

Приоритет Светске банке тренутно није зајам за подршку буџету, већ да обезбедимо кредит за отклањање последица поплава од 300 милиона долара. Код тог зајма битно је да један његов део важи ретроактивно, што значи да влада може да га користи и за оно на шта је већ новац утрошила у последњих годину дана. Остатак од 60 одсто намењен је за будуће трошкове попут увоза струје или исплату субвенција пољопривредницима. Надамо се да би овај зајам могао да буде одобрен пре годишње скупштине банке у октобру. Тај зајам није замена за онај буџетски, али није немогуће да добијете и један и други. И министар финансија је рекао да је добијање овог кредита за њега приоритет – каже у интервјуу за наш лист Тони Верхеијен, шеф канцеларије Светске банке у Србији.

Влада ових дана навршава 100 дана рада. Како оцењујете оно што су урадили и оно што су обећали да ће урадити? Видите ли реформске потезе у ономе што раде?

Влада није имала 100 дана, јер су их одмах задесиле елементарне непогоде па су почели да раде у јуну, а не у мају. То се не може порицати. Што се мене тиче 100 дана владе би требало сагледати крајем августа или почетком септембра. Јул и август су, иначе, месеци када у Србији нема пуно активности. Сада их има, па ћемо видети да ли ће се радити на неким критичним стварима.

Али, ипак, како оцењујете оно што влада ради?

Има напретка у неким стварима као што је доношење Закона о раду, измене пензијског закона. То неће тренутно утицати на фискалну позицију државе, али је важно то што је њиховим доношењем послат сигнал улагачима, привредницима, да је Србија озбиљна у настојањима да привуче инвестиције и повећа запосленост. Мислим да је урађена права ствар. Што се тиче плата и запослености у јавном сектору задовољни смо планом који је министар финансија нама представио. Међутим, од тога још нисмо видели реализацију. Смер је добар, али се морају предузети и конкретни кораци. Што се тиче 161 предузећа у реструктурирању има простора да се иде брже. Ова предузећа Србију пуно коштају и то у фискалном смислу, такође у смислу неискоришћених могућности, као и поверења инвеститора. Председник Савета страних инвеститора, крајем јуна на једном скупу, жалио се на недостатак њихових „чистих” рачуна, јер та предузећа седе на имовини, имају специјалан третман код владе. И ЕУ се на то жалила. Обично се гледа само њихов утицај на минус у државној каси, али има и других аспеката где та предузећа праве штету Србији. Влада је преиспитала своју политику према њима и из ове перспективе верујем да ће се доћи до правих решења.

Да ли је за вас нека врста гаранције да ће фискална консолидација бити спроведена то што је ваш колега из Светске банке Душан Вујовић постао министар финансија?

Било је и раније случајева да су колеге из Светске банке постајали министри финансија, али и да је у тим случајевима дијалог с њима био екстремно тежак. Међутим, до сада таквих сигнала овде није било. Хоћу да кажем да то само по себи није гаранција. У смислу фискалне консолидације за Србију је важније да успостави сарадњу са ММФ-ом него са нама. О томе сам већ разговарао са министром финансија и он је уверен да ће убедити ММФ да склопе аранжман. Надам се да хоће и помоћи ћемо му у томе.

Шта је са зајмом од 250 милиона евра за помоћ буџету Светске банке који се најављује од прошле године? Има ли шансе да га Србија добије?

То је изгледа овде важно питање, јер ме је на аеродрому када сам долазио исто питао и службеник који је прегледао мој пасош. Ми и даље намеравамо да га одобримо по правим условима.

Који су то услови које морамо да испунимо за буџетски зајам?

Важно је да видимо да влада предузима озбиљне кораке у решавању статуса предузећа у реструктурирању. Министар Вујовић нам је рекао да ће влада дати тим предузећима још један месец да изађу с планом који ће онда влада оценити. То значи да се њихов статус неће моћи решавати пре средине или краја октобра, а ми не можемо да договарамо детаље кредита за буџет док влада не предузме конкретне кораке. Раније смо били спремни да вам одобримо овај зајам и без споразума с ММФ-ом, али није тајна да се фискална ситуација Србије погоршава и због поплава, недостатка привредног раста, али и због политичке ситуације у Европи. У оваквим условима не можемо вам одобрити тај зајам без споразума с ММФ-ом. Тај споразум је важан за вас и због позајмљивања новца на међународном тржишту. Важније је од тога да добијете било који зајам за буџетску подршку. Знам да је министар Вујовић и те како свестан потребе тог аранжмана.

Пре неколико месеци сте рекли да имамо само време до краја године да започнемо реформе и да нам у противном прети грчки сценарио. Да ли сада исто мислите?

Влада има новца за финансирање буџета у овој години. Питање је како ће га обезбедити за недостајући минус у 2015. у погоршаним условима на међународном финансијском тржишту. Уколико постигнете аранжман с ММФ-ом лакше ћете се задуживати и тај сценарио је избегнут. Уколико влада не склопи аранжман негде у 2015. години такав сценарио је врло могућ. И ризичан. Сем уколико неко од некуда не дође с парама. Али не видим одакле.

Од Арапа?

Они су вам већ обезбедили паре за ову годину. Влада је била успешна у прикупљању новца у првој половини године, али последњих дана прикупљају све мање што се види из емисија обвезница. Последњи резултати нису добри.

Да ли је по вашем мишљењу неопходно да се смање плате и пензије?

Битно је да се примене мере или на страни расхода или на страни прихода како би се значајно смањио дефицит. Узимајући у обзир ситуацију у земљи потенцијал за повећање прихода је ограничен. Зато се морају смањивати трошкови, а то може бити само на три ставке: пензијама, платама и субвенцијама привреди. Знам да влада тренутно прави комбинацију ова три смањења. Али јасно је да без смањења у сва три случаја фискална стабилизација не може да буде постигнута. Такође је јасно да премијер жели да то што мање социјално боли. За наредну годину Србија мора да направи уштеде од 1,5 одсто БДП-а.

Да ли је зато потребно и отпустити већи број запослених из јавног сектора?

Премијер је ових дана говорио да је вишак око осам одсто. Има вишка запослених у јавном сектору, али се не зна где и колико тачно. Прво треба да се направи анализа како неселективно смањење броја запослених не би довело до пада квалитета услуга.