Завршено Бранково коло

Сремски Карловци – У најстаријој српској гимназији, у Сремским Карловцима, уручењем међународне награде „Бранко Радичевић” Петру Милошевићу, угледном песнику и писцу из Мађарске, завршено је 43. Бранково коло. Диплому и статуету Бранка Радичевића (рада вајара Јована Солдатовића), овогодишњем добитнику уручио је Ненад Грујичић, директор Бранковог кола.

Примајући високо признање, Петар Милошевић је рекао: „Мислим да је Бранко Радичевић био ’Бијело дугме’ свога доба. Укључио се у ток вечног петраркизма, који се непрестано обнавља – почев од Хорација до Битлса, од Петрарке до Десанке Максимовић, од Шишка Менчетића до Ђорђа Балашевића. Код нас су услед језичке реформе многе песме потонуле међу лингвистичке старудије. Насупрот њима, песме Бранка Радичевића управо отварају ону језичку и књижевну формулу у којој живимо и сада.”

У програму Свечаног затварања 43. Бранковог кола учествовали су Хор Карловачке гимназије, под диригентским руковођењем Растка Павлова, женска етно-група „Вила” из Новог Сада, хармоникашица Чедана Ђокић, оперски певач Огњен Миливојша и пијанисткиња Нина Аранђеловић. Бранкове и песме антологијских песника, говорили су млади драмски уметници: Тања Матеша, Анђелина Марчета и ђаци Карловачке гимназије.

Наступили су и ранији добитници награде „Стражилово”: Иван Деспотовић, Милан Ракуљ и Горан Гаврић Грга. Младим песницима прикључио се и бивши ђак Карловачке гимназије Мирко Димић.

Током 43. Бранковог кола, у оквиру теме „Нематеријална културна баштина Срба”, представљено је духовно благо Баније и старе песме Врања. Истакнуто је да у Националном комитету за нематеријално културно наслеђе Србије недостају чланови из области матерњег језика, по Конвенцији Унеска, најважнијег елемента духовне баштине једног народа.

Славни композитор Корнелије Ковач и познати музички уредник Богомир Мијатовић говорили су о песмама Бранка Радичевића и Душка Трифуновића. Првој добитници Велике повеље Бранковог кола Весни Чипчић, приређена је атрактивна изложба слика „Кловнови”. У оквиру „Хришћанских тема”, о лицемерју – говорили су Владета Јеротић, Небојша Дугалић и јеромонах Клеопа Стефановић.

На тему „Бранко и Вук” беседила је Марија Слобода. Цвеће на Бранков споменик, положио је песник Андреј Јелић Мариоков, а своје стихове казивали су песници: Стеван Тонтић, Мирослав Цера Михаиловић, Миљурко Вукадиновић, Анђелко Анушић, Јелена Алексић... Представљени су актуелни добитни „Печата вароши сремскокарловачке”, Иван Негришорац и Душан Праћа, као и нови добитници награде „Стражилово”: Валентина Милачић, Марија Слобода, Андеа Беата Бицок и Марија Пргомеља. Организовано је и вече јапанске хаику поезије, са песмама класика Мацуо Баша и наших песника. Представљени су и добитници Бранкове награде Матице српске.

На дводневном Филозофском симпозијуму „Наука и метафизика” учествовало је двадесетак филозофа: Јован Аранђеловић, Симо Елаковић, Слободан Кањевац, Мирослав Ивановић, Драган Жунић...

На традиционалном песничком турниру у шаху победио је Слободан Терзић. Овогодишње Бранково коло, новом беседом о Радичевићу, отворио је угледни књижевник Милован Витезовић.

----------------------------------------------

Поезији није одзвонило

– У друштвеном амбијенту, у којем се гасе културне институције и пројекти од коренског значаја, континуитет од четрдесет три године Бранковог кола говори о непоколебивости и чуду ове културне институције. Данас је младолико Бранково коло корективни фактор на српској културној сцени. Насупрот фарисејским виђењима да је поезији одзвонило, деловањем и резултатима, ми доказујемо да није. Напротив, поезија је супстанцијални карактер сваке културе. Она се примарно развија у матерњем језику и шири његове капацитете и моћ. Ми показујемо да се нови песнички таленти непрекидно рађају и подмлађују културу дајући јој неопходну виталност и лепоту. Удружена са другим уметностима, поезија крунише мисију Бранковог кола – каже Ненад Грујичић, директор Бранковог кола.