Грчки ђаци без уџбеника из историје

Специјално за "Политику"
Атина, 3. октобра - Нови грчки уџбеници историје за VII разред основне школе, које су овог пролећа у центру Атине екстремисти спаљивали на ломачи, коначно су повучени из употребе. После више месеци мучне расправе и научне експертизе због оптужби јавности и цркве да су из политичких циљева грубо фалсификоване историјске чињенице и прошлост под Турцима приказивана у лепшем светлу - нови министар образовања Евипидис Стилијанидис одлучио је да се књига повуче из наставног програма.

Био је то први потез новог министра после победе Нове демократије и формирања владе у којој је управо бивши министар образовања Маријета Јанаку, којој је на душу стављен и овај скандал, остала - без фотеље. На састанку кабинета прихваћен је налаз експерата и констатација да је уџбеник - непатриотски.

Суштина је у недостатку критичности са којом су аутори описивали патњу грчког народа за време Отоманског царства, историјском периоду од неколико векова који Грци и дан-данас памте као најболнији, најмрачнији и који је још увек, у подсвести, латентан узрок нетрпељивости између два народа. Пренебрегава се, рецимо, чињеница спаљивања града Смирни, убијање и егзодус Грка и других православаца на простору Мале Азије. Огорчење је у јавности изазвао покушај аутора уџбеника да се се чин протеривања и масакра и укупног страдања народа под Отоманским царством прећути у име политичких циљева, у интересу бољих грчко-турских односа.

Скочила је опозиција, националистичке партије. Протестовала је грчка црква, архиепископ Христодулос, који је јавно рекао да се књигом написаном на тај начин из историје у потпуности брише свака улога грчке цркве и православља.

Аутори књиге су, из ко зна каквих разлога, упорно бранили своју позицију. Један од њих, професор Марија Репус, рецимо, тада је изјављивала да није тачно да књига није довољно патриотска и да је сигурна да у њој нема фактичких грешака већ да се само ради о начину на који се посматрају историјске чињенице. Осврћући се, рецимо, на историјску чињеницу да је 1922. године војска Кемала Ататурка спалила град Смирни и да је тада погинуо велики број припадника грчке и јерменске популације, професорка каже да је то у уџбенику описано на литераран, за младе много прихватљивији и мање груб начин који код деце развија нову методологију учења историје - кроз развијање маште. У књизи је, зато, овај догађај описан на други начин: "Дана 27. августа 1922. турска армија је ушла у Смирни. Хиљаде Грка су тада покушале да се по сваку цену докопају домовине."

Грци, пре свега родитељи, али и велики део јавности, нису хтели да прихвате да се због некакве политичке коректности у односима Атине и Анкаре данас занемарује историјска чињеница страдања грчког народа за време Отоманског царства, пренебрегава чињеница геноцида над православном популацијом, анулирају историјске димензије катастрофе на простору Мале Азије... Да се отимање деце од родитеља и одвођење у јаничаре описује као чин регрутовања младих од стране Турака... Нити се може и сме историјска истина приносити као жртва грчко-турском пријатељству, како је рекао архиепископ Христодулос.

Подсетимо, прва верзија спорног уџбеника је одобрена још 2003. за време владавине Пасока и тада је, како пише овдашња штампа, наводно постигнут споразум да се избегне истицање историјских момената који би даље могли да подгревају међусобну нетрпељивост између два народа. Иако аутори негирају да су било када и било какви политички критеријуми утицали на начин писања књиге и приказивање историјских чињеница, глас јавности је очигледно био јачи и разумнији од свих других мотива, нарочито од покушаја да се основно образовање и елементарно историјско знање најмлађих Грка, већ сада - политизује.