Имам право и да се сама понудим за улогу

Тамара Никезић, солиста београдске Опере (алт) певаће ове јесени у две представе на сцени Народног позоришта у Београду: „Кавалерија рустикана” Пјетра Маскањија и „Травијата” Ђузепeа Вердија.

После три године рада на Факултету за медије и комуникацију у Београду предала је докторски рад на тему „Доследност Вагнерове музичке драме, његово присуство на укупној уметничкој сцени, као и социолошко-културолошкој мапи Европе”.

Рођена је 8. октобра 1975. у Бару. Факултет музичке уметности завршила је у Београду у класи професора Звонимира Крнетића, а као стипендиста Фондације „Марио дел Монако” похађала је мастер клас у Минхену. Бави се и писањем поезије. Издавачка кућа „Трећи миленијум” објавила јој је три збирке: „Живот ме покварио”, „Душа од конца” и „Демони као ми”.

Живи у Београду.

Ко вас је извео на сцену?

Мој професор режије Дејан Миладиновић још док смо на факултету припремали Пучинијеве „Сестре Анђелике” у Битеф театру. С њим сам се прошле сезоне поново срела на сцени у пројекту „У овом знаку ћеш победити” поводом обележавања 17 векова Миланског едикта и у Вагнеровом „Холанђанину луталици”.

Како су протекле ваше студије у Београду?

Као студент сам врло уредно пратила сва позоришна збивања. Била ми је то очигледна настава у извођењу наше глумачке и оперске елите упркос свим проблемима. То је био период политичких немира деведесетих кад је било више хаоса него реда.

Како стижете до улога?

Ту је, као и у сваком послу, велика борба. Имам право и да се, ако ме неко не види у одређеној улози, сама понудим. Али, поштујем и пословицу по којој „свака птица пева својим гласом”, нико нема исту боју гласа, нико не пева на исти начин, па за сваку од нас има места.

Ко вам помаже у тој борби?

Кад се припремамо за неку представу ми смо тада тим у коме сви имају исти интерес, а то је освајање публике. Почињемо рад појединачно, с пијанистима, па групно с диригентом, затим идемо на сценске пробе...

Шта обележава ваш глас?

Мој глас је божја воља, није мој избор, али сам веома задовољна, прија ми звук мог алта. Истина је и да сваки глас има своју лепоту. Мој је обавезујући, па морам много да радим на његовом обликовању и чувању.

Чему се предајете ван сцене?

Читању и писању. Пишем песме, а и завршила сам докторски рад о Вилхелму Рихарду Вагнеру (1813–1883) и његовом делу. Овај рад нисам планирала, али стицајем околности ушла сам у његов „живот” и тек тада сам одлучила да то буде мој докторски рад.

Какав је Вагнер био јавно...

Идеолошки је био антисемита. Није волео Јевреје уз став да су „штетан елемент за немачку културу”. То је веома истицао због чега се разишао с филозофом Фридрихом Ничеом који му је био веома близак. Ниче је осудио Вагнера због таквог става.

...а какав приватно?

Врло контроверзан, али и помирљив и у најделикатнијим ситуацијама. С првом женом глумицом Мином Планер одселио се из Лајпцига у Ригу у којој је био диригент опере, а она је отуда побегла с неким официром од кога се, после неколико месеци, вратила Вагнеру који јој је опростио неверност! После њене смрти оженио се ћерком Франца Листа, Козином с којом је имао троје деце и огромно дело које је Хитлер „усвојио”.

У каквој вези су Хитлер и Вагнер?

У Вагнеровом делу „Парсифал” има елемената антисемитизма, па све оно што је он теоријски започео Хитлер је практично спроводио. Вагнер је рекао: „Ја сам врховни вођа. Моја музика мора да завлада светом!” Заправо је рекао: „Ја ћу кроз ту музику владати светом”. Зато је и основао позориште у Бајројту, које је саграђено по његовим нацртима и да се ту изводе само његова дела!

Кад планирате одбрану докторске тезе о Вагнеру?

Предала сам рад на куцање, па кад га прочита ментор, мора да прође и кроз друге, треће руке. Ако сам већ одлучила да то урадим желим да дело буде на високом нивоу, јер Вагнер не само што је био посебан композитор, већ и песник, есејиста и музички теоретичар. У својим делима је поставио основу озбиљне музике 20. века. Посебно у „Тристану и Изолди”. За своја музичка дела је говорио да су драме.

А како је настао „Холанђанин луталица”?

Вагнер је цео живот пресликао на своја дела, па и на „Холанђанина” коме је дао предзнак „Летећи”. На идеју је дошао кад је из Риге, због финансијских проблема, побегао у Лондон с првом женом Мином. Брод је, по његовом писању, захватила јака бура, па је о њој и броду који пропада, па се успиње, а он каже „лети”, написао драму и компоновао музику.

Где је Вагнер код нас?

По пети-шести пут је враћен на сцену прошле године представом „Холанђанин луталица”. То је његова најромантичнија представа, а с најмање захтева за постављање на сцени пошто ми немамо ансамбл који би требало да одговори на све ставове Вагнера.

-----------------------------------------

Спремна сам и да се извиним и покајем

Какви сте приватно?

Моја природа је исхитрена: „сад или никад”. О животним односима „размишљам” срцем. Увек слушам свој први импулс. Он ми је најважнији, јер све остало може да буде неки интерес. Наравно да нисам увек у праву, али спремна сам и да се извиним и покајем.

Како чувате изглед?

Подршка и љубав породице и пријатеља су ми у свему што радим најбољи еликсир за изглед, душу и срце. То је оно што је највећи покретач. Колико може да ме спусти толико може и да ме уздигне.