Јерменија: Историјска правда је стигла

Специјално за "Политику"
Јереван, Истанбул, 13. октобра – Јермени су дочекали најновији развој у америчком Конгресу на ногама, у делиријуму. Такво реаговање се и могло очекивати.

"Историјска правда је успостављена", главни је наслов на првој страници провладиног листа "Република Јерменија", који излази у престоници Јеревану.

Док у Турској не могу да се помире са иницијативом америчког Конгреса да се осуди геноцид над Јерменима, у Јеревану ликују. Дочекали су најновији развој са усхићењем.

Посланици јерменског парламента су, како преносе локални медији

агенцијске вести, на почетку јучерашњег заседања стојећи и дуготрајним аплаузом поздравили најновију одлуку конгресмена на Капитол хилу.

"Ми изражавамо наше честитке колегама у америчком Конгресу јер су демонстрирали високи морал. Они нису подлегли разним притисцима и усвојили су резолуцију", изјавио је на почетку заседања председник парламента Тигран Торосјан.

Као што у Турској сви осуђују чланове америчког Одбора за спољнополитичка питања који су гласали за нацрт резолуције, тако у Јеревану сви поздрављају тај потез. Нема разлике ко је на власти, а ко у опозицији. У влади и парламенту изражавају наду да ће и Представнички дом усвојити ту резолуцију у којој се осуђује "смишљени злочин" над милион и по Јермена који се догодио на просторима Турске у време распада Отоманског царства.

Односи у троуглу Анкара–Јереван–Вашингтон могли би да се нађу на још већим искушењима, пошто премијер Јерменије Серге Саркисјан у среду путује у САД. За Анкару ће то, без сумње, бити нови изазов, свеједно што је та посета договорена још пре месец дана, дакле пре усвајања нацрта резолуције о геноциду.

Јермени већ 90 година узалудно покушавају да докажу да је то био први геноцид у 20. веку. У Анкари то демантују и кажу да је страдало "неколико стотина хиљада Јермена" у међуетничким сукобима, од хладноће, глади и у епидемијама. Досад је тај "злочин" признало петнаестак земаља у свету, међу којима Француска, Канада и Русија. У Јеревану су уверени да би Америка, уколико конгресмени истрају до крају, могла да подстакне и друге земље да повуку сличан потез.

Они разложнији у Јеревану страхују од нове турске одмазде, односно да би Анкара могла да "казни" Јерменију због најновијег развоја догађаја.

Турска и Јерменија немају дипломатске односе. Анкара је почетком деведесетих година херметички затворила границу према тој земљи у знак подршке "својој браћи" у Азербејџану у спору са Јереваном око Нагорно Карабаха.

Јерменски званичници су недавно изразили спремност да, без било каквог условљавања, нормализују односе са Турском. У Анкари, међутим, сматрају да Јереван прво мора да реши са Бакуом спор око Карабаха.

У МИП-у Азербејџана су, како се преноси, одбацили одлуку америчких конгресмена као "неприхватљиву и погрешну". У исто време су оптужили Јермене за оно за шта они деценијама оптужују Турску – "за етничко чишћење и геноцид" у Карабаху који је под контролом Јермена од 1994. године.

В. Л.

--------------------------------------------------------------------------

Данијел Фрид смирује Турке

Анкара – Два висока америчка званичника допутовала су у Анкару да би покушала да смире напетост у односима двеју држава. "Мислили смо да би било веома добро да тамо оду два битна званичника, јер хоћемо да смањимо могућност да турска влада предузме неке конкретне кораке, као што би било спречавање покрета наших војника", изјавила је у Москви државни секретар Кондолиза Рајс.

Америчка војска користи турску базу Инџирлик, кључну за вођење операција у Ираку, а два званичника која помиње Рајсова су подсекретар за одбрану Ерик Еделман и помоћник државног секретара Данијел Фрид, познат нашој јавности по честим доласцима у Београд због преговора о статусу Космета.

С. Р.