Платни разреди и за јавна предузећа

Саветник у министарству прима 67.000, у агенцији 109.000, а у јавном предузећу 169.000 динара. Таман када су сви помислили да ће неједнаке плате за једнак рад у држави постати прошлост, Кори Удовички, министарка државне управе и локалне самоуправе пре два дана изјавила је да се увођење платних разреда не односи на јавна предузећа. Другим речима, „уравниловка” се прави само за јавну управу, која обухвата укупно 500.000 државних и локалних службеника, просветаре и здравствене раднике. Што практично значи да ће 219.000 запослених у предузећима са већинским државним власништвом и даље уживати привилегије и примати веће плате од својих колега у државном и приватном сектору.

То се није свидело Зорани Михајловић, потпредседници владе. Она је јуче рекла да увођење платних разреда у државну управу нема смисла уколико се не уведе и у јавним предузећима.

– Уколико се не заврши реформисање јавних предузећа верујем да није могуће остварити прави успех у рефорама које сви желимо. Влада Србије је донела читав пакет реформских закона и мера које морамо да спроведемо. Уколико у било ком делу изузмемо јавна предузећа нећемо имати резултат који желимо – сматра Михајловићева.

Она је изразила уверење да је ово тек почетак приче о увођењу платних разреда у државној управи и да ће се у оквиру тога повести рачуна и о јавним предузећима. Како је рекла, у јавним предузећима није проблем у броју људи већ да ли они раде како треба и колике су им плате.

– Упоредите сами плате једне секретарице у општини и јавном предузећу, министарству или јавном предузећу и видећете невероватну разлику, али такође и разлику у раду –– нагласила је Михајловићева.

Потпредседница владе напоменула је да рад у министарствима и општинама захтева готово двадесетчетворочасовно ангажовање док је оно у јавним предузећима врло ограничено.

Министарка Кори Удовички изјавила је јуче да се увођење платних разреда не односи на јавна предузећа, већ на јавну управу.

– У праву је потпредседница владе и министарка Михајловић када каже да се плате и запошљавање у јавним предузећима морају ставити под контролу – каже за „Политику” Кори Удовички.

– Закон о платама у јавној управи служи да се на трајни начин уреди јавна управа, а стање у јавним предузећима на дужи рок уредиће се другим механизмима и на томе се тренутно, такође, ради у склопу реформе јавних предузећа. Није уобичајено у развијеном свету да се законом о платама у јавној управи регулишу зараде у јавним предузећима. То се остварује другим механизмима који су примерени привредним друштвима, а реч је о бољој контроли над корпоративним управљањем – објашњава надлежна министарка.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета сматра да су платни разреди застарели метод, јер смо их имали педесетих година прошлог века и ништа нису донели. Јер, ако држава хоће да контролише примања, она има механизме да то учини.

Али ако се већ уводе платни разреди Савић не види ниједан разлог зашто би јавна предузећа била изузета када се зна да су она заједно са агенцијама и направила највећу несразмеру у платама.

– Са друге стране ако се иде на корпоративно управљање у предузећима, платни разреди су непотребни, јер колико сутра имаће већинске стране акционаре, стратешке партнере… Држава у томе не игра поштену игру. Она не жели да се лиши јавних предузећа, јер јој служе за запошљавање својих кадрова и за извлачење пара за своје потребе – каже Савић.

И Светска банка је више пута указивала да је систем зарада сложен, да је прављен од случаја до случаја и да се заснива на више од 610 различитих коефицијената и то не рачунајући министарства одбране, унутрашњих послова, финансија, пореску управу.

Неједнаке плате за једнак рад широко су распрострањене. Предлог Светске банке је да се успостави систем са 12 платних разреда за цео јавни сектор заснован на основној заради. Уколико влада у томе успе, елиминисаће се неједнакост у платама, а у случају да запослени за себе траже другачије вредновање зарада моћи ће томе да се одупре.