Добре вести од јавних губиташа

Добит коју би јавна предузећа могла да уплате у буџет биће више него двоструко већа од првобитно очекиване и износиће 7,6, уместо првобитно планиране три милијарде динара. Ово је можда једна од ретких добрих вести коју је министар финансија Душан Вујовић, заједно са предлогом ребаланса буџета, ставио на сто премијера Александра Вучића.

Остале бројке које прекројена државна каса са собом носи тешко да било кога могу да обрадују: приходи су подбацили, па плате и пензије морају бити смањене. Железари није пронађен стратешки партнер што ће повећати трошкове иако ће готово све врсте субвенција, укључујући и оне за пољопривреду, бити срезане.

Иако 7,6 милијарди динара, што је око 63 милиона евра, из угла јавних финансија нису неке велике паре и представљају око 0,25 одсто бруто домаћег производа, односно свега што привреда створи за годину дана, та сума није занемарљива. Нарочито ако се зна да је за следећу годину премијер Вучић пред њих поставио много тежи задатак. У 2015. години очекује се да јавна предузећа у буџет уплате око 150 милиона евра, односно око 18 милијарди динара добити.

Према оцени Миладина Ковачевића, сарадника билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) то ће бити могуће ако се догодине изврши финансијска консолидација губиташа. Такође, смањење плата, које је предвиђено планом штедње последично ће се одразити и на профит јавних предузећа, али само делимично јер има много губиташа, каже наш саговорник. 

– Ребалансом је предвиђено да приходи од јавних предузећа буду 7,6 милијарди динара, што је једним делом и последица увођења „солидарног пореза” па су мањи трошкови за плате имали директан ефекат на профит појединих предузећа. Ако је догодине предвиђено смањење плата и финансијска консолидација губиташа, па можда и рационализација броја запослених онда је реално очекивати да уплата добити у буџет достигне од 15 до 20 милијарди динара – објашњава Ковачевић.

Према његовим речима шта финансијска консолидација у пракси значи најбоље се види на примеру „Србијагаса”. Ако Руси, који су исказали интересовање за петрохемијски комплекс, заиста преузму припојена предузећа, као што су „Петрохемија”, „Азотара” и „Металонско сирћетни комбинат” (МСК), онда „Србијагас” може да буде добиташ, сматра Ковачевић. Иначе, планом мера штедње предвиђено је да „Србијагас” догодине уплати 60 милиона евра у буџет.

„Политика” је у неколико наврата питала директоре предузећа у државном власништву колико средстава ће од своје добити они догодине пребацити у државну касу.

У „Телекому” кажу да они као акционарско друштво имају подједнаку одговорност и обавезе према свим акционима. Држава је највећи акционар у овом предузећу коме компанија већ годинама уплаћује дивиденду. И по том основу само прошле године уплаћено је готово 5,5 милијарди динара.

– Верујемо да ћемо надмашити прошлогодишњи добар резултат, самим тим и да се дође до додатних средстава која би се расподелила у виду дивиденди – кажу у овој компанији.

Аеродром „Никола Тесла” ове године ће у буџет пребацити најмање шест милиона евра, што је сто одсто више него прошле године. План је да 2015. то буде најмање 15 милиона евра.

У „ЈП Електромреже Србије” наводе да су успешно и профитабилно предузеће. Ту тврдњу поткрепљују да су у 2014, до данашњег дана у буџет републике уплатили више од две милијарде динара.

У претходном периоду су, како наводе, у буџет уплаћивали 50 процената остварене годишње добити, па је од 2010. до 2012. само по том основу уплаћено готово 2,5 милијарде динара.

Из „Србијашума” су на наше питање одговорили да они и друга јавна предузећа не добијају од премијера „домаће задатке” и налоге колико ће новца бити уплаћено у буџет, већ се то одређује одлуком владе на основу закона и прецизних критеријума. Нису навели колики им износ следује на основу њих, али кажу да ће као и сваке године настојати да годишњи план пословања реализују у целости и додатним мерама штедње обезбеде већу добит од планиране.

„Скијалишта Србије” у одговору Танјугу поручују да закључак владе у њиховом случају значи да ће у буџет морати да уплате 14,7 милиона динара. „За сада није у плану уплата додатног износа у буџет”, кажу у овом јавном предузећу.

У „Путевима Србије” за Танјуг су рекли да имају константан недостатак финансијских средстава, те да неће моћи да уплате средства у буџет Републике и подсећају да су прошле године имали минус од милијарду динара.

----------------------------------

Цех од милијарду евра

Према рачуници Фискалног савета, јавна предузећа годишње пореске обвезнике коштају 115 милијарди динара или милијарду евра. Да је реч о великим парама говори податак да то чини чак три одсто БДП. Њихове зараде, међутим, знатно су веће него у државној управи. Иако су фирме у државном власништву, по Закону о слободном приступу информација од јавног значаја у обавези да објаве податке о висини плата у Информатору о раду, они то врло ретко чине. Од 32 анализирана предузећа, само 12 има Информаторе о раду, показује наше истраживање, а свега седам компанија је обелоданило податке о зарадама. Најпедантнији извештај објавиле су „Поште Србије”, у коме је могуће видети колико ко зарађује по занимањима, па се тако у овој компанији зараде крећу од 35.000 динара, колико су лична примања помоћног радника, па до 219.636 колико је зарада генералног директора.