Портрет без рама: Горан Цветановић

Откако се отиснуо у политичке воде, градоначелник Лесковца Горан Цветановић не силази с новинских стубаца. Опозиција, али и немали број грађана му спочитавају да, упркос сталним обећањима, није довео ниједног већег инвеститора у Лесковац, нити је отворио ново радно место. Злобници тврде да и нема кад, јер више времена проводи у иностранству него у родном граду, на чијем је челу. Прошле године провео је месец дана у Кини, био је у Турској, Алжиру, Бугарској, Француској, Италији, Швајцарској, Чешкој, Немачкој, Сан Марину, Хрватској, Аустрији, Бугарској, Македонији, Италији, Бразилу. Само што се недавно вратио из Шведске, чекала га је авионска карта за Чикаго. Због тога је свечана седница Скупштине града поводом ослобођења у Другом светском рату померена два дана унапред – уместо 11. одржана је 9. октобра.

Недавно су новине нашироко писале да је у свом кабинету претукао свог блиског партијског сарадника (СНС) Ненада Арсића, запосленог у Агенцији за локални економски развој. Цветановић га је, наводно, најпре гађао пикслом, а затим шутирао. Арсић је затражио помоћ у Ургентном центру Опште болнице у Лесковцу, где су констатоване лаке телесне повреде, а потом је поднео кривичну пријаву због физичког напада.

После вишедневне истраге, Основно јавно тужилаштво у Лесковцу је одбацило кривичну пријаву, а Цветановић је изјавио да му у последње време веома ружне ствари пакују неке интересне групе.

Као кандидат СНС-а за градоначелника, крајем 2012. године изнео је своју биографију која је постала хит на „Јутјубу”. Поред осталог, навео је да је још као тинејџер помагао родитељима и учествовао у приватним пословима. Да је за време студија продавао грожђе на пијаци у Лесковцу – афусали, хамбург, краљица, кардинал, „а у оно златно време грозд је износио и до два килограма”. Да је на „Роштиљијаду” први у време санкција довео Грке и неке производе из Грчке, од гироса до сличних специјалитета. Родитељи су, каже, улагали у њега и омогућили му да се усавршава „на британским колеџима Оксфорду, Кембриџу, Катернбергу и Хејстингсу”.

Горан Цветановић рођен је 11. марта 1965. године у Лесковцу. Дипломирао је на Медицинском факултету у Нишу. Запослен је као лекар, специјалиста интерне медицине у лесковачком дому здравља. Годинама је био један од највећих поборника Српске радикалне странке и Војислава Шешеља. Био је министар без портфеља до 5. октобра 2000. у Савезној влади Момира Булатовића, а од 2001. до 2008. године четири пута је биран за народног посланика. У два мандата био је председник Скупштине града и први градоначелник Лесковца од јуна 2008. до марта 2009. године. После смене с те функције био је шеф Одборничке групе СРС-а у Скупштини града. Напуштајући СРС, истог дана кад је вратио посланички мандат у Скупштини Србије прикључио се СНС-у Томислава Николића и постао први председник Градског одбора те странке у Лесковцу. За градоначелника је поново изабран 6. новембра 2012. године. Ожењен је и отац је два сина.

Милан Момчиловић